Школски лист

чијих погрешака. Она се оличава у постојаној, са самопрегоревање.м сгсопчаној оданостп, у стрпљењу н прнјатељском понашању н само под тнм условима може учитељ добити добра успеха од својих ученика ! 2. Препуњеност ученика у нашим нар. школама. Најважнијн део школине задаће је тај, да поверену јој младеж тако оспособи, како ће што самосталније да употреби сва постојећа средства за своје даље образовање. Алн од свега тога имамо се слабо чему надати све дотле, до год се н осим тога не изведу особена уређења за ову дељ. II збиља ту морамо нмати непрестано пред очима. Наше школе но врше нн материалну, ни идеалну постављену јој цељ. Па то не само да знају изображени п искрени пријатељи човечанства, него се ради тога јадају већ и раденици н тежаци иаши. Ови посљедни ако и не знају нодробно да кажу, шта и колико би деца њихова могла учити, то ипак толико виде, да је све оно ужасно мало, што им школа поклони за пуне четир илн шест година. И то је, ето, узрок, зашто се школа још н данас омаловажава, а учитељ ретко где усрђем лредусрета. Пз тога разлога је данас тако мало људи, који с радошћу н живом захвалношћу сећају се свога школовања. И онда заиста није ни чудо, што ови не могу да појме: Зашто се узноси школа као најважнија устаиова! II зашто би требало учитеља наплатити боље од иоследњег надничара.! Па управо зашто школа не извршује ту своју цељ ? Зато: Што је ужасна „пренуњеност" у нашим школама. Разумни педагози и лекари одавна с.у се већ сложили: да један учитељ у једно исто време" не обучава више од 40 ученика, јер само би се тако могао одржати у складу успех у настави с-а временом и снагом, коју деца и учитељи на то употребе. 3. Каква школа у главном може да одговара данашњој потреби нашој ? На место искадање штице, часловца и псалтира данас је народна школа обасута толиким и таким наставним иредметима, да је некадањи стари учитељи и ђаци не би нн расиознали као школу народиу, основну, нормалну. Отара метода но гаколама, ма да је утропгнла миого труда,