Школски лист

— 86

и много времена, она ипак не беше у стању, да покаже резултат, који би могао да оправда толику муку и напрезање. Али одмах, чим се у новије доба наставна начела почеше доводити у склад са законима нриродног развитка детињег духа, тога часа малаксаваху тешкоће из старе. А иосљедпца тога је, да се даиас за оно исто време постиже у шкоди много више уснеха, иа н са мање муке и труда, него што то некад беше. Али све је то природна, неизбежна последнца данаш1вег доба. Јер школа са својим некадашњим уређењем и у.стројством била би данас савршено ништава. Као што се зна, данас се ио школама учн: религија, матерњи језик, рачун, земљопис, исторнја, нтд. Знање свегатогадоиста је данас неопходно нужно. Али се ови предмети инакнесмеју учнти као наука, као неке засебне дисциплине са неком оделнтом, посебном сврхом. Деоба ученика на основној школн ннје врело за изучавање наука, као такових. Зато се ту сви горњи предмети и иредају по начелима са свим друге методе, него што се иште за сиотематичко изучавање наука и свака наука за себе имаде своје оделите кутове. Свака имаде своју засебну сврху, која не, мора да стоји у узрочној свези једна с дуугом. Али наставни нредмети у основној школи сви у скуиа имају само једну заједпичку, нераздељнву цељ да постигну. II онн само у такој свезн имају важности и вредности. Тек са овог гледипгга ваља нам носматратн данашњу школу п —■ нокушаћу, да са те тачке бацим поглед н'а саму народну школу. Цељ основ. школе у првој линији треба да је: „опште ФОрмална" обим те цели тако је иростран, да му се гранпце определити не могу. Шк ола мора свима својпм средствима да положи основу општег образовања у омладини, т. ј. сврха њеног рада је „општа Формална" према томе: религија, језик, рачун и све остало несу у школи за то, да ученпци тек уче, или нзуче на памет те предмете. Сви данашњн школски предмети унетн су у основну (школу) наставу нре свега зато, што је утврђена истина, да се они у одређеном и одабраном обиму могу као средство уиотребити зарад наведене опште целп. Зато дакле: читати, писати, рачунати, и т. д. то и све остало остаје мртво знање, које не вреди ишпта, ако не утиче на