Школски лист

— 87 —

ллађани дух „хариониски" тако у да се тиме одушевљака за сваку узвишену иотину, да се соколи узррииа сваког добра, да га уехиI. у ј< ч нрава ленота како у нрироди, тако и у човечанском жнвоту. Нраво стручно знање и вештина н гЛавни позив сваког народног уштеља по томе и јесте тај: да, наетављајући младеж, нзналази н примењује такову методу, којом ће сви прописани нредмети школски „образујућн да утичу на њу," којом ће свагда у првом реду да се истиче „Формалјна" сврха" сврха, наставе. Осигуратн дакде основу у духу детињем аа самостално мцшљење и пресуђнвање; обогатитн га јачи, одређеннм представама у жнвоту, о широј н ужој околини,■ очеличити му вољу, да ое развије у облику стална и узорнта карактера — одушевити га жаром истинског родољубља, задахнути га чистом љубавн према светој истинекој вери, разбуднтн у ђачету ноштовање према целом човечанству и т. д. — то је она неоцењива добит, која школском наставом треба и мора да се постигне. Те користи ради и јесу одабрани данашњи предмети у народној основној школн. Зато је онравдано мњење, које све већма овлађује: „да је иознв учитеља и народ. основ. школе врло важан". Али баш зато оо и одсудно мора нскати: да се образовању нар. учитеља обратн особита пажња п брига." — Штедити у томе погледу материјалне жртве — значи: закидати зл много времена од народа оно, што је много важније и иретежнцје од ма каквих материјалпнх средстава. Лаз. А. УђубојевиЋ.

ГРАМЛТИЧНЛ НЛСТАБЛ у IV. разреду оеновне школе. Познавање и мењање заменица. За нозналаље личних заменица учитељ ће унотребити ељеде])И })азгосор: Кажи ми, Милане, етвари, што се у школи налазе! — Сад зш кажи лица, што се у школи налазе. — Одговор учеников. — Дакле ви сте сви лица, а и ја сам лице. Ја вам сада говорим; ја сам лице, које говорим. Одмах учитељ на табли нанише „ја и и нодсуче, „ја" мора бити лице, које говори ; кад не би било тога лица, не би било ни говора. Кад два лица говоре, онда се разговарају; у разговору једно лице говори, а друго слуша. У разговору мора бити најмање два лица н. нр.: Ја говорим, а ти, Милане, слушаш. Сад нод „ ја и треба нанисати и „™" ; то је друго лице, коме се говори. Али нас двојица можемо говорити о неком трећем лицу н. нр.: Кажи ми, Јоване, ко је тебе довео у школу ? Жене је довео Милан у школу. Ко јо то е тобом дошао у школу ? Милан. У