Школски лист

— 88 —

место имена Милан могао си рећи „он" је дошао. Учител. нанише на табли „ои". Кад дакле разгонарамо, онда може бити осим приог и другог лица још и ч реће, о коме се говори. — Сад, децо, добро занамтите опо: црво лице је оно, које говори ,,/а" ; друго лице је оно, коме сз 1'овори — „т-к" ; а т]»о1»е лице је оно: о коме се говори — п он ' : - Ако ј е то лице женско, онда Ј^емо казати „она и . Ко је сад овде у школи ? Ми смо у школи. „Ми" то је онст нрво лице, али за нас више, дакле прво лице множине. —• Кад ја свима вама говорим и заповсдам, да што урадите, онда вам нс ћу казаги „ти и , него н. нр. Ви сви дођите сутра у школу! То је онет друго лице, али множине, т. ј. има вас више, којима говорим. А кад бих ја вама казао што за ону другу децу, што су у нрвом разреду, онда бих рекао н пр. они уче, онн се играју; „ они и то јс треће лице у множини, а кад се говори о женском роду, онда се каже оне жене , а кад би говорили за децу онда би казали она дец*). Ја сам ваш учитељ, на кад хоћу да вам кажем, да ћу ићи с вама Сутра у цркву, хоћу ли рећи : Учитељ ће ићи с вама сутра у цркву. Ие, него: ја ћу ићи у цркву. — Ја —• ваља написати на табли и подвући. Ти ћеш читати аностол! А кад би по Стеви норучио Петру, да ће се у недељу облачити у цркви, ја бих то овако урадио : Стево, кажи Петру, да ћс се он у недељу облачити у цркви. Речи ја, гк, он —а-о — стоје у место имсна лица, замељују лица, па се за то зову личне з шеницр. Земља је наша мати, она нас храни и држи, на земљи живимо, земљу нам је Бог дао за стан овога живота, за то у место речи земља можемо метнуги „ ока " и „«>»/" Од свију заменица у народној школи највише се пажње обраћа на личне заменице. Кад их деца на горе наведен начин науче, онда ваља предузети мон>ање тих заменица. Ово нај.такше бива, кад се пред децом на табли назначе надежи са бројевима и нокрај сваког броја напише дотични падеж најпре од првог лица у једнини, на онда у множини, за тим од другог лица тако исто и на нослетку за треће лице у сваком роду, Кад -се с-ви падежи од нрвог лица напишу, онда се предузима један предмет за читање, у коме има много личних заменица у различитим облицима. — Свака реченица у томе нредмету разчлањава се и свака реч означава се каква је и где јо и где с-е налази, а код дотичне заменице има се застати и задати питање дотичног падежа, на које ће ученик одговорити и одговојј тај сравниће са оним, што је на табли нанисано, па ће се тако мало по мало деца са падежима личних заменица темељније упознати, него кад би им задали из граматике. Тако се исто ноступа са мењањем заменица и другог и трећег лица. Пр имедба. У IV. разреду на исти начин унознају се деца са ирисвојним заменицама и показним. — Овај ученик је нриљсжан. — II са упитним, а мењање ових заменица нема никакве тегобе, по што со у свсму слаже са мењањем придева, њих дакле није нужно мењати, него ће се мењање овом нриликом разчлањавањем иоједпних нредмета за читање опазити и мало по мало иаучити.