Школски лист

ПРБЕ МЈЕРЕ ЗА ОБРАЗОЗЛЊЕ ЖЕНСКИНјА У РУСИЈИ. , 1Ј цтао И. Устрјецки иа књижевној вочори у .Титејној жснској гимназији на дан 25-годишњега јубилеја.) (Превод с рускога.) (Свршетак.) 11о, па жалост, докје владао принцин, да се иитолице држе на страни одијел.оне од друштва, благодатно утемељеље није се могло протезати на многе; број иитомада ограничен је био хта 60, — бајаги, да с-увишни број иотрсбује и сувишно издржавање, с тога крај те нростране задаћекоја се је претиостављала у црограму тешко би се било огледати са већијем бројем ученица. :— У број тијех ерећнијех, које су получиле ирво образовање, могле су ступити само ћери нлемићке. Правила о примању суглашавала су се са иравилима, која су исказана у извјештају Бецкога и то : сгунале су оне које су имале 3—6 год. и при предавању дјевојчица гђи началници морали су се родитељи обвезати, да их они препоручују иод надзор из своје сопственс воље и до 18. год. не ће их ни под којијем условом требати. Дијели течај учења дијелио се јс на четири узраста: I. од 6—9 год. II. од 9-12, III. од 12—15, IV. од 15—18. Предмети су се обучавали : У I. узрасгу — закон божји, катихизис, сне чести васпитања и благонравности, руски и страни језици, рачун, цртањс, играње, свирка и п шав. У II. узрасту — земљопис, историја, нешго из економије или кућарства. У III. узрас-ту — књижевност, архитектура, хералдика и ступање у нраву економију. > IV. узрасту — нонављало се је све, што се је дотле учило, а код ионављања обраћана је глапна пажња на правила доброга васнитања, благонравности, светскога дружења и учтивости. Којијем начином и но којијем се је учебницима предавало у том послиједњем течају, —- не знам; но ако се узме у обзир незиање самог предмета и мњење саме царице, које је она исказала на другом мјесту, — да се васиитање иостизава само добријем нримјерима, а не изучавањем иравила, то се може иретпоставити а рпоп, да се је све ограничило само на испуњавање Форме. Јер се је на васпитање обраћала већа нажња, то су и васнитачице такођер за дужност сматрале старати се више о васпитању, него о учењу, — с тога су и сви предмети школски били посве заборављени. Мођу тијем као главна иажња обраћала се је на то: да се не би дјевојке нравиле важнима, да се не би страшиле, да би биле вриједне и учтиве, да би умјсле говорити стране језике, да се не би разговарале са слушкињама, да знаду изреке великијех људи. Особито се преноручивало васнитачицама буђење сваког оштроумља. Ако се ма којој нитомици десило рећи оштроумност, преноручило се је надзирагељици саопштити ју цијелом разреду. Из свега тога јавно се је ноказивала тежња створити нријатну дру-