Школски лист

91 —

ио нзразу Бецкога, л.удн који, нс пазе на об]>азовање ,,у ништаинло Јфслазе. ■ Та елобода нридржапала ге јс гамо дјенојчнца, шта лнше, која ее је удакала за мужа не слободнога, доннјела бн и мужу скоме слободу. У закону има, да једна инштнтутка, која се удаје за роба дозколом снахије, чини тијем п њега слободнијем, што је сенат одлуком својом потнрдио. Така нрикилегија 111. С. 3. 22004.) тијсм је знаменитнја, што, колико ми знамо, кбразокање робу дјечаку није дакало слободе. Тако је био положен темељ женском образокању у држакнијем закодима. Ма да је било слабо то каснитање, ипак је оно брзо нрикукло мноштко њих, којо су жељеле стунити у инштигут, то се у оеталом од чести објашњује тијем, што је каснитање било бадава. Сигурно се нијесу сувише строго држали одређенога броја (60.), јер с*у ца])ицу наиадали ненрестанијем молбама о нримању, зато, што је она дозвољакала нримати и нреко броја. То се даје опазити из елиједсКега указа од 24. маја 1773. год. ,.Ником за кол.у ни под каккијем условом не ће се нротивно од овога времепа поступати, — у влас-тите школс и у иансионат не ће Величанстко никога нропуштати." Но потврђујући пријашњи број за државне нитомце, закон је тијем попустио онштој жељи учити се, што је дозволио цримати 40 дјевојчица о евојој бризи. Ради намирикања за таку услугу уносила се је глакница, на коју еу ее камате одређикале по установљеном годишњем плаћању. Смрћу или изласком питомице главница се је или повраћала, или се је на њу узела друга, рођакиња оне, која је главницу уиијела. Тако су поета.ти приватни панеиоиати. Да побуди приватне особе на ту благодат у погледу помоћи васпи•гању, царица је дозволила, дасе дјевојке, које се ваепитакају о трошку некога човјека, зову његовијем иитомицама. Претпостављањс, што је изазкала била тежња, да се смјесте ћери у инетитут се толико |>ад же.љно:-а образовања, колико да се васпита на државни рачун, оправдава се и тијем, што су сонствена васпиталишта у прво кријеме била од мале кориети. Сви нредмети иредавани су на странијем језицима, а и они који су предавали стране језике, нијесу их ни сами знали темељно. С тога је учење слабо напредокало. Осим тога ни у раздиоби нредмета но узрастима, ни у самом учењу није било реда. Свака иитомица ноучавана је носебно ; кад се је учитељица занимала са једном нитомицом, остале су биле остављене саме себи, читале с.у свака евоје. Бике је било нревише, а учења мало. Јесу ли се могле постићи васиитане цијели код такога ноложаја ? Без сумње нијес-у. Код нремјештања из узраста у узраст назило се је на године, а не на знање. То се је све открило 1783. год. (19 година ноелије отворења инштитута), када је била састављена школска комнсија којој је највишом нотврдом од 28. марта ] 783. год. нредано било преображавање школа. Комисија је иредала то дјело Т. И. Јанковићу Мнријсвском, којије био позкаи из Аустрц-