Школски лист

ДВАДЕСЕТПЕТ ГОДШМЦА ПЕДАГОШКОГ ШУЗЕЈА У ПЕТРОГРАДУ. Прошле године 9. Фебруара нрослављена је у Петрограду 25-годишњица педагошког музеја војничкијех школа. Тога дана била је у музеју величанствена сједнида, на коју су се сабрали: свештениди, научењаци, педагози, сниеатељи, умјетници итд. Огромна дворана музеја била је дупком пуна; на естради дивно украшеној зеленилом било је величанствено архијерејско богослужење, које је обавио ректор петроградске духовне академије, епископ Антоније Виборгски. Појао је казански народни црквени кор. Послије молебствија прочитан је рад музеја за 25 година, а затијем поздрави, којих је било са свију с-трана Европе. Музеј је смјештен у кући у којој је било некад стовариште соли, и одатло добио музеј име „Слани градић." У том здању обдржавана је год. 1870. изложба рускијех рукотворина, а послије се је у њ' смјестило техничко друштво са својијем музејем, пољодјелско-господарски музеј, школа дртања барона Штиглица и педагошки музеј војничкијех школа. Њему припада иеколико мањијех и једна већа дворана. У тијем мањим дворанама сакупљене су богате збирке различитијех научнијех ствари : мапа, књига, цртежа, модела. Ту се налази библиотека, гдје има сваковрснијех педагошкијех издања, мало не на свијем европејскијем језицима, лабораторија и велико стовариште слика за чаробну свјетиљку. У музеју се ради непрекидно од ране зоре до касне ноћи. У свакој се дворани ради нешто : у једној се учи свирка, у другој је пјевање на.роднога кора у који може ступити сваки који воли пјевање, у трећој заеједа каква год комисија. Цијељ је музеја расправљање свакојакијех педагошкијех питања, ради тога се у њему сабирају предавачи, васпитатељи, држе се предавања, чине се онити, препирке и расуђивања. Осим тога и духовне бесједе и народна читања. Недељом нос.ле подне већ од два сата велика је дворана нуна народа, обичпо онијех који желе чути читање и то буде некад толико, да мноштво народа ради малог нростора мора стајати на улазу и на сокаку. Читање ночима у 2 и по сата и увијек се пронрати са многобројнијем сликама. Читања су вазда разумљива, запимљиво састављена, — народ се унознаје са историјом, са својом отаџбином, разнијем природнијем појавама, с техничкијем производима. Читају се приче, басне и пјесме. Послије читања држи се пјевање и свирање. За све то слушатељ плати само 7 н. Осим тога музеј нриређује некад и дјечије забаве. Тада се такођер показују тамне слике, које освјетљава чаробна свјетнљка, занимљиве и разне игре. Дјеце буде тада на стотине. То је ето педагошки музеј којега 25 годишњицу браћа Руси у Фебруару прошле године прославише. Из „Родника" превео с руског.

Носта Драгосавац.