Школски лист
— 188 —
дину дана похађају школу за чешко кућарство, де бп се за ваљаие домаћице спремнле. У истини пак ночшза благослов и клетва у рукама матера а благослов и клетва народа почива у рукама жене пз ужих кругова породичних изникнуће само иашем народу трајно спасење.- Још једаред велим до сада ннје оцењена код важностн женског деловања, такођер неоцењен таленат девојачки колико даровитих пскреио речеиих иениалних девојачких глава налази се у нашем народу. Номозимо им да се што внше изобразе! Дал морају Чешкиње непрестано заостати иза девојака Француске, Русије и те малсне Швајцарске ?! Паша Елиза Краснохорска створила је лане гимназију за девојке. То је једини завод те врсте у целој Аустрији па и у средњој Еврони. Не бацајмо дакле камена на овај нов нут, који још није пзравнат, него гледајмо да то камење, што је више могуће укло1Шмо. Чешко учнтељство живи у народу, зна његове потребе, зна његову добру и хрђаву страну, она се нз свога побуђења уверила да женска половина народа више би могла напредовати и народу од корисги бити него што је до сада. У свакој држави је највећи капитал сваки поједини човек, свака поједина снага и живот, то су речи нашег покојног престолонаследника РудолФа и зацело биће народ онима благодаран, који тако велики кашггал, капитал који лежи у здравом таленту, и још до сада ие развијеној снази женске ноловнне нашег народа доведу к већој важности, вредности и користи. Наш је народ по броју мален, дакле је нужно да се свака поједина снага изцрпи, јер ако свакн поједини од нас буде из крсмена, бггке наш народ на тај начин тврда стена. (Јвај говор који је честитих чехиња Амалија Чадова држала саобштавамо сриској читалачкој иублици и држимо, да ће он у српском народу од благотворног уплива бити моћи. По Ческоме саопштио Драгутин Блажек.
СКЛОНОСТ п УЧИТЕЈБСКОШ ПОЗИВУ. Кад ко хоће, да се учитељском позиву посвети или о томе да мисли, како да отпочне снрему за учит. позив, биће нрво питање к самом себи; „Имам ли наклоности према истоме ?" Ово питање спада међу најважнија. Најмање хоћу важност природне моћи — разумне воље да омаловажим, о којој сваки с пуним правом признаје, да је по учит. иозив од тако велике важности. Али права наклоност учитељева — наклоност, која не гледи само