Школски лист

— 185 -

ОСВШБЕ ШКОЛСКЕ ЗЛСТЛВЕ. Дапа 8. Ноисмбра, освећена јс овде у Ст. Сивцу школс-ка застака, коју је оволесни шк. Одбор по предлогу председника шк. Одбора и управитеља школског ирсчастног г. Младена Јованокића подигао. II осим јо иоказао садашљи шк. Одбор а, нарочито отац Младен, да му доиста школа и љепа младсж на с-рцу лсжи. Ст. Сипачка шк. младеж од вајкада до данас нијо имала своју заставу. Сад пак подиже јој шк. Одбор всчити видљиви спомсн и штит, око кога скуплајући се збаца ће са чела облаке, не ће се дати у просијаке. Распорсд свечаности био је скроман али ипак величанствен ; јер је на шк. младсж учинио врло мио утисак и неописану радост. У 9 сахати звонило је први иут на св. литургију. Одма на нрво зпоно крепе со сва шк. младеж из евс три школе — око три и по сготино на броју — дому госпо!)0 Куме, која је украсила заставу дивном траком са натписом: „школској младежи Марија ПоповиУ, нојући путсм св. Савску песму. Приспсвши у двориште, поздрави гђу Куму овомесни учител. г. Душан С. Пејић, захваливши јој се у име шк. младежи иа љеном родољублву и љубави према школи и њеној младсжи. Затим јс позове у Храм Божији да присуствује освоћењу застаие. Госпођа Кума захваливши се на попдраву, отпоздрави школску младеж желеКи јој духовног напретка; и изјављујући, да јој као српској мајци која •гакође своја чсда има дужност налажаше, узданици свога народа ову малену Ј ^адост указати. Шк. младеж из невиних својих срдаца искрено јој клицашс: Живела! Живела! — После овога крене се гос-пођа кума уз пратњу све школске младсжи и 10 српских девојака — обучсних у боло одсло — Храму Божијем, да нрисуствујо чину освећења заставе. На св. литургији а тако и при освећсњу чинодјејствоваху овомосни свсштсници иречаспи г. Младен Јовановић и г. Милош Рајић. Иослс „причастног" ноздрави шк. младеж отац ЈИладен са неколико речи ; оиоменувши је, да се нод таком заставом њсни нрадсдови за свету веру своју борише и за крст часни и слободу златну крв и живот дадоше. Сам кнез Лазар ногинуо је за исту на пољу Косову ; иа и дични српски јунак Милош Обилић за љу и за образ свој живот је жртвонао, када је са своја два нобратима турском цару Мурату под шатор отишао и распорио га. Са најтоплијим осећајем жели јој, да се и она, скупљајући се око сиоје заставе, бори против таме и да за узор стави себи споменуте јој ерпске јунаке, па да примсру њиховом сљеди ; држећи се оне најсветијо српске пословицс: „Сво за образ, а образ ни попгго." За тим је освећена школска застава. Истога дана у вече приредише овомесни срн. нар. учитељи у г ночаст госпоће Куме „заједничку всчсру" на којој је присуствовала госпођа Кума и многи родитељи шк. младежи. При вечери поздравио је госпођу Куму учитсљ Д. С. Пејић захваливши јој се на учињеном дару и чистој љубави према шк. младежи народа с-вог; желећи, да нримеру њеном и друге српске мајке сл>сде. Јер само ће онда — вели — школа папредовати и цветати, кад буде нашла у народу свом потпоре и ослона, који ће је и духовно и материјално потиомагати. Здравица је пронраћена са бурно: „Живела госпођа Кума!"