Школски лист

— 88 —

Разне учитељске скупштине довољно су претресли још данас постојеће књиге, мане су им изнели, разне критике о истима међу којима је врло важна крнтика у бр. 1. 4. и б. Шк. Листа од г. 1881. коју је написао врли педагог и уредник овога листа, те може све послужити као добра подлога при стварању нових књига. Ми имамо сви општи назив „народ" кога и Срби и Хрвати разумију, а патимо се са речи „пук" где се више пута десило да међу 200 ученика кад сам их запитао шта значи реч „пук" ни један није знао, те сам им морао исту тумачити и одкуд је дошла. Може бити да је зато у штнву 77. II. чл. тачке и казано да у храмови источне цркве славе Бога пјесмама учитељи и појци старим словенским језиком у којих се налази многа и премнога стара рјеч хрватска, јербо пук постаде од црквено-славенске речи „полк" те су је превели на хрватски „пук" и одма је иокрстИли хрватском речи, •—- ово је баш у очи —. Горе у Хрватској може бити за уво згодно звучи „пучка" али у Славонији и Срему не пријања за уво, код лепе речи што је сви разумемо „народна" па зашто онда небн звали „обћа народна школа" (које ја радим у свим случајевима). У колико се зна цео народ у Хрватској и Славонији говори „недеља" па баш ако хоћете и седмица а не „тједан" те је сувишна реч, што у већини овога народа не знају шта је „тједан" тако исто и „топориште" комеја ни данас корјена незнам. У колико ми је познато народ у Срему врло мало и скоро никад неупотребљује мјесечне називе као Хрвати, него Јануар, Фебруар, итд. што би се могло ставити уз оне називе и ови, те би деца знала у ком су времену, н. пр. Годишње доба, прољеће настаје 21 ожујка питам, — који је то месец, онда дете потроши доста времена док наиђе на март. Из праксе увиђе да речи: „ велебно сине море", „величанствени Велебит," „сребропјена Орљава" и т. д. ови придјеви не користе много, јербо на селу баш ни један ученик не разуме, онда се само губи време тумачењем излишних речи. У земљописним комадима описујући поједине делове Хрватске и Славоније, српски народ у тим покрајинама заборављен, ако се има који достојанственик споменути ту се је обишло право име, него се је изразило другим именом н. пр. грчко-источни а зар неби било боље јасно и онако како дотичном прииада и да многобројном народу српском у правом смислу задовољи подпун прави назив имена „српско-православни владика." Зар су само хрватски при-