Школски лист

— 54 —

Отац Јованов био је млинар, поседник мдина и имућан човек, а мати му беше узор добродетељне и побожне мајке. Али није се дало задуго уживати маломе Јовану васпнтање родитељско. — У десетој овојој години остане он сироче без отца н мајке, под старатељством својега стрица. Родитељска жеља беше, да имсесинучи књизи и буде свештеник, исиуни се, у супрот многим ирепонама, којс учењу Јовановом иут препречаваху. Тек у 16. својој годинн почео је он полазити гимназију, у којој је тада механизам у настави владао. Али ;киво уображање и снажно памтење којима беше Јован од природе обдарен, нобеди све нрепоне, и он сврши гимназију по обнчају тадашњем иропутује кроз Немачку и Холандију, посетивши знатне школе у тим земљама и довршивши науке своје у Хајделбергу и на другим свеучилиштима протестанским. Као младиН од 22 године врати се он 1614. у Моравску н постане учитељ и управитељ (ректор) школскн у Прерави, брижљиво се спремајућ за свако предавање и радећи са одушевљењем н љубави на бољитку школе и школске наставе. Његов заштитник бпо је Карло Жеротин поглавар Моравски. Две године доцније 1616. ступн Коменски у чин свештенички и постане проповедником слова Божијег у Фулнеку, где је било средиште Чешко-Моравске браКе. Као свештеник надзиравао је он п братску вероисиоведну школу и надгледао своје пољско добарце за углед служеКи једноверцима животом својим, вредноћом својом н разборитопгку својом. Међутим 1618. године букне несрећни рат у Чешкој ие којега се распламти онај тридесегодишњи рат, у којему је учествовала сва средња и западна Еропа. Битка на Белој Гори 1621. исиадне по Чехе несрећно. За њом је следовало грозно губилиште Чешких племпћа и родољубанред Староградском већницом у Прагу, и такорећи коначни пораз Чешкога народа. Шпањолци, као добровољци у царској војсци, спале Фулнек, то гњездо „Чешко-Моравске браће", и том приликом изгуби К. своју кућу, богату књижницу, своје рукописе и своје скромно имање. Уз то још умре му жена и помру дечица н Коменски би био тада убијен, да га није спасао моћни кнез Карло Жеротии, под којега закриљем побегне Коменски у Чешке планине где нађе уточиште на добрима Жеротиновим и код бољарина Чешког Сладовскога од Слаупне. Бавећи се у Чешким иланинама нанише Ко-