Школски лист

— 172 —

Све је то лепо рећи ће неко, али кад овај неискусни младић из скамије изађе, и постане српским народним учитељем, онда он мисли да је тиме сад сву бригу скинуо с врата. Јест, ал новије, теже и веће бриге сад долазе. Од њега се иште много, па најпосле и то би он прегорео и сву муку и труд савладао, да му се добро награди, али се њему мало даје. Од њега се захтева тачност, уредност, и савестност у своме раду, али се њему тачно и савестно не иде на руку. Није ни чудо у таким приликама ако учитељев рад поред његове најбоље воље, застане у напредовању, кад се њему не иде на руку, к?д му се ни стварно ни материјално не помаже. Истина, свесган учитељ не боји се ничег, он немари баш много да ли ће га ко наградити, да ли ће му се труд уважити, а баш слабо мари ако му се поред његовог свестног рада уз пркос признање и хвала не даје. „Дјелајте дондеже свјет имате". „Свестан српски народни учитељ !" —Ох како ли је красан наслов, како ли је ово значајно уважење за једног човека који сву срећу у том налази, кад својој дужности за доста учини. — Од орпског народног учитеља иште се да он буде Србин скроз српским ду-хом задахнут, да се труди као она пчела у кошници која са цвета преноси слатке сокове па их слаже, чисти и прерађује у кошници исто тако треба и српски народни учитељ да у невиној младежи усађује српски дух, да буду свесни Срби и достојни наследннци и штоватељи свега оног, што Србина дичи, краси, узвншује и оплемењује, како бп могли с пуним правом носити име својих прадедова, у оном светлом поносу, у ком су срцски родитељи, наши предци поникли чувајући св. веру православну, лепе српске обичаје као алем камен, не жалећи и живот свој за њих жртвовати. — Од сриског народног учитеља се иште, да ои у српском духу спреми српчад за достојне чланове српског народа, који ће свагда и на сваком месту светла образа и без страха рећи : „Ја сам Србин, српски син !" Српски народни учитељ треба, да схваћа свој свети иозив, и према своме позиву, одушевљено, тачно, савестно да врши све "Јчитељске — васпитатељске дужности. Српски народни учитељ треба да је скроз задахнут побожношћу, не облика ради пред децом него и пред народом. Њему, као и деци треба да се душа топи и наслађује у обредима и богослужењу ев. православне цркве. Па и само предавање (учење) у народној школи, треба да