Школски лист

— 190 —

Ас1 I. На високосл, Сабор краљевина Хрватске, ОлавониЈе и Далмације. Ас1 II. На високославну краљ. хрв. слав. далматинску владу за обе том уљудном молбом : Да достојним уважењем предизложених разлога и на њима основана праведнога захтева -— школски закон од 31. листопада 1888-ме сходној ревизији подврћи благоизволи, како да се односне установе тога закона а нарочито §§. 23. 96. 97. и 98-ми у склад доведу са автономним правом црквено-народнога сабора на подизаље те слободно и самостално уређење својих сриских основних народних школа и са материјалном снагом српско-православног пучанства у Хрватској и Славонији за издржавање тих основних на закону утемељених народ. школа онако, како је то у §. 32. и 34. поменутога школ. закона у погледу општих „нижих пучких школа" учињено и провиђено. Дано у сједници српског црквено-народног сабора. — 1 У Ср. Карловцима, Новембра 1892.

дужности дечије и како да се деца радо и њи навикну. (Свршетак.) Дужности ирема ближњима — иробу других људи од врло великог су замашаја по цео живот и културно унапређење сваког појединог народа зато и заслужују особнту пажњу да се у народу негују. Дужности према реченим јесу: човечност, пријатељство, услужност, поштовање и искреност. Ако се ове — оправдано међу децом гајиле буду, онда ће нас мимоићи охолост, мрзост, презирање нижег сталежа, завист, Фарисејство и друге по род људски штетне склоности. Дужности према ближњима најбоље ће учитељ деци преставити и објаснити у живим примерима у за то складним причама. Као лумен праве мере хришћанске љубави и дужности показије нам се у св. јеванђељу у причи о доброме Самарјанину : „Један човек силазаше у Јерихон па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише па отидоше оставивши га пола мртва... А Самарјанин неки пролазећи дође код њега, и видивши га сажали му се ; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином;