Школски лист

— 42 —

напредовати, док не буду своју самосталну дркву и српско свештенство имали, исходио је од грчког цара и патријарха независност српске цркве, те по њиховој жељи и наговору постане он првим српским архиепископом. Као старешина српске цркве задужио је српски народ вечитом захвалношћу и признањем, јер као што је отац његов Српство ујединио, тако је св. Сава народ свој душевно ујединио, цркве и манастире градио, а уз ове школе подизао; све српске земље је обишао и народ закону божијем учио, и упућивао га да добре обичаје чува и одбржава а зле да изоставља. Богаташе је световао, да се не уздају на своје богатство већ на Бога и да буду милостиви према сиромашној браћи својој и да живе поштено, јер је поштење најдрагоценије благо на свету; све друго може се човеку одузети, ал' име поштено никад ни до века. Св. Сава је измирио завађену браћу своју и народ је учио, да у љубави и слози живи јер: слога од Бога, неслога од злога. Кудгод гледнеш, куд оком кренеш, свуд среташ удру г жење, не мало где нађеш, да се људи хватају у коло умно, свесно и напредно, удружују се у заједницу, а све за бољитак, све за срећу и напредак свој и свога народа, имајући пред очима ону значајну пословицу народну: Зрно по зрно погача, камен на камен палача. Па и честити и многопоштовани чланови нашег читаоничког друштва имадоше ову важну и плодоносну пословицу на уму, када ову користну друштвену установу основаше, и њих је при овом. делу ова замисао руководила, јер знадоше да без слоге и удружења нигде среће ни живота нема, Па дали је збиља тако ? Јест! Сваки од нас из соиствена изкуства знаде, да јесте, јер шта је породица, шта ли црква и школа, шта ли село и држава и сва остала просветна друштва, заводи и добротворне задруге већ дело и посљедица удружења, само његовом силом могло је све то постати и остварити се. Па и овај наш састанак и ова наша вечерашња забава је дело удружења. Пођимо својим душевним оком к првоме и најстаријем удружењу: породици, јер је она темељ народа, државе и целог човечанства; на породици се све ово ос-нива; она је у друштву човечијем главни стуб и одлучујућа чињеница у срећи и развитку народа. Може ли се већа срећа од среће породичне замислити ? Може ли се игде на свету наћи већа радост и утеха од оне, коју у дому