Школски лист

— 41 —

ћам, унознајем и поштујем као своје особно блаженство. Подај ми праву тврду вјеру, да то могу да чиним, а друго, што желим, све ће бити, све ће с тобом бити. Овога часа хоћу да започнем, што сам ево пред Богом обећао, и на што се пред њим и пред вама, драги прнјатељи, овога светога часа најсвечаније обвезујем. (Свршиће се.)

ГОВОР НД СВ. СДВУ ПРОСВЕТИТЕЉА. (Родитељима Српским.) Има ди узвишеније и величанственије светковине и славе у васколиком Српству од славља светосавскога, када Србин узноси славу и хвалу првом своме просретитељу, учитељу и архипископу св. Сави, јер нема ни најмањег сеоцета широм српских крајева све од Скадра на Бојани до Тимока па од Клисуре у Банату до Ријеке у Приморју и Трста и Пероја у Истрији, и од старославне СентАндрије и Будима па до Сереса, Солуна и полуострова Халкидике гдегод се Српска реч говори и српским духом дише, а да се на данашњи дан неби чула појати светосавска песма: Ускликнимо с љубављу светитељу Сави. Узносећи славу данашњем нашем великом светитељу доказује српски народ да је достојан такових великана као што бијаше св. Сава, јер уме да цени и уважава превелике заслуге и жртве које је св. Сава на олтар среће и напретка српског народа принео. Ево како: Св. Сава бијаше најмлађи син српског краља Стевана Немање I. Име му бијаше Растко. У највећој побожности одгојен, срце му је особито за науком тежило, држећи, да ће само њоме своме народу највећма користити. С тога је напустио богате краљевске дворе оца свога и раскошни живот у њему и отишао у св. Гору, где се покалуђерио и у калуђерству добио име Сава. Ту у тишини манастирској далеко од бурног светског живота учио се он светим књигама и душу је своју чистом вером и високим знањем обогатио, али га је срце непрестано у његову постојбину вукло. Стога после неколико година дође св. Сава у Србију, да на своме огњишту у домовини отаца својих поради око бољитка и унапређења народа свога. Предвидећи пак да Срби неће моћи све дотле у своме духу