Школски лист

ШкокжиЛист. „тТТкодс^и Л:ист" иалази један пут у месецу. Предилата је на целу годину | ф. 50 новчнКа, а аа СрЛију 4 динара. Учител.и са малом платом, као и «5огосдови в цриправници, добијају лист у пола цепе. Дописи и предплата шал.у се : Уредништиу „Школског Листа" у СомЛор. Бр. 5. У Сомбору 15. Маја 1893. Год. XXV.

УЧИТЕЉ И РОДИТЕЉИ или Реч у своје време. 1. Шта Ђе нам школа? Овако питају онн несмислени људи на жалост родитељи по неким забаченим местима код којих је дух у још необразованом стању, код којих су појмови мрачни, и који — што но реч: не знају даље од носа, па кад им свесни и образовани људи граде нову школу а они се љуте. „Хвала Богу, ето ће се и наше село преобрнути!" говораше газда Мија — „ја ево већ скоро оседио, па нисам ни знао шта је то школа док сам био дете, а гле ти чуда сад? Није доста што дај плаћај за њиву, за говеда, за овце, за слуге, за... и шта ти ту нема, него ето сад дај и за школу, плаћај учитеља... а нашто то? ТТГ та ће нам школа? Та не ће наша деца бити попови, а молити се Богу, могли су и код нашег поп Васе научити. Тако смо ми у младо доба радили. По читаву недељу дана не би села ни куће видили, а кад би суботом звоно на вечерње зазвонило, а ми онда хајд кући, терај марву, па сутра поп Баси на молитву. Ето, тако смо се ми учили, па хвала Богу били смо и добрп и поштени, нит' смо ми од кога шта искали, нит' је ко од нас што тражио " Заиста на оваке речи, човеку стане памет на први мах, па ако ћемо по души, смемо старцу пола одобрити. Види се из овог да су некад наши родитељи били и без школе, али без учитеља ипак нису били. Да је код наших старих била скромност у срцу дубоко усађена, о том не смемо сумњати. Нису стари знали узроке данашњим природним појавама, нксу испитивали природне појаве, нису знали баш по неки ни читати ни писати, а баш слабо и рачунати више него што им је у животу требало, али су били побожни, понизни, љубазни, искрени и мирољубиви. Они су једино тежили за