Школски лист

тим да схвате Христову науку бар у најглавнијим тачкама, знали су чувати св. веру православну у правој чистоти и бранити је крвљу и животом. Трудили су се само како :ће Богу угодити, како 5хе врлине и хрингћанске добродетељи испуљавати. Били су верни извршитељи свега оног што се на закон божји односи. Чувствовање побожности је њих крепило и узвишавало над свим незгодама, а у молитви на дому и у цркви, душа им се наслађавала. Јест, тако је! Неко рече, ама зар до века да поред нашег лепог хришћанског васпитања, да осганемо необразовани ? Зар у данашњем времену, да тумарамо кроз мрак поред толике лепе лучи, тог ненропадљивог знања, која нам осветљава стазу, која нам даје моћ, да познамо свудсушносг, и велика чуда божија, да познамо себе и све оно што се у кругу нашем налази? Не! Данас мало решава мач, али суди знање. Бог је дао човеку разум, и слободну вољу. Своје природпе моћн, треба човек од рођења да развија. Природне — умне — и — телесне моћп развија васпитање и образовање. Па зар данас код толпког знања и толике васпитне цели, да будемо без школе? Шта ће нам школа? Да се разумемо. ЈГепо би то доиста било, кад би родитељ споју децу на дому васпитао и образовао, ама да ли је то могуће? Пије! Зар у данашњем свету родитељ нема за што друго да се брине? Истина је да прво васпитање своме чеду даје родитељ, и да сваки родитељ радо полаже труда око првог тако рећи основног домаћег васпитања свог чеда док оно не почне долазити до своје самосталне свести. Знамо да је душа детиња чиста плоча намазана воском, глатка и не урезана, па онда што се у првом добу детињег умног развитка у ту плочу уреже, те к?д једном стврдне, онда ју више нико не изглади. Знамо да је детиња душа баш као оно њива необрађена. Може ли што на необрађеној њиви родити? Може! Коров! Дође ли орач па ту запуштену ораницу добро изоре, можемо положити наду, да ћемо уживати некакав плод, али сад ваља на добро узорану земљу и добро семе посејати, треба то поље' надгледатн, чувати од неваљалих људи који би квара том плоду нанели, и тек онда се можемо надати обилној жетви. А ко ће тако све и еа децом учинити? Нико други, већ школа, учитељ и родитељ. Ето ти сад: шта ће нам школа? Школа нам је она ризница духовне хране, која даје деци да надокнаде оно васпитање, које васпитање не може