Школски лист

-■ 124 —

човек". Ова реч „сви" је веома значајна, јер њом Коменски тражи образовање за сваког човека: и мање и више даровитог, и богатог и сиротог. Елем образовање је нужно сваком човеку, а образовање треба да почне из раке младости, јер, вели Ком. у уводу Б. ш. 2., „ништа није тако тешко као навике искорењаватн, а још је теже човека са странпутице на прави пут довести", што је слично нашој народној „Навика је једна мука, а одвика две". Франке је врло мало писао оригинално, што би рекли, но је више превађао. Тако је превео Фенелонотзо дело о образовању женском. У уводу тог превода излаже Франке своје назоре о образовању и тражи, као и Коменски, да је оно опште т. ј. за све људе. Али сад долази нешто, што је главна карактеристика свог иедагошког рада Франкеовог, а у чему се разликује од Коменског. Франке тражи образовање за све људе, „јер су људи по природи покварени и на зло окренути". (Свршиће се.)

ВАНРША СЕДНИЦА високосл. србског народног Школског Савета држана у Карловцима 4. Септембра 1893. г. Под председавањем Његове Светости Патријарха србског Георгија Бранковнћа а у присутству чланова: гг. проте Јована Бороте, Дра Михаила Полита, Стевана Лазића управитеља Вел. Гимназије Карловачке, ТеоФила Димића умировљеног кр. окр. школског надзорника, Николе Т>. Вукићевића заменика гл. школ. реФерента и Дра Исидора Иирића патријаршеског и народног тајника. Главни предмет ове седнице био је преустројство учитељске школе у Г. Карловцу. На позив Школскога Савета управљени на управу учитељске школе Горњокарловачке и на Епарх. Школски Одбор у Г. Карловцу, да изјаве своје мнење у погледу представке, коју је православна србска црквена обштина у Г. Карловцу летос поднела в. Школском Савету ради претварања тамошње мешовите учитељске у женску учитељску школу, изјављује како управа и учитељски збор те школе, тако и Епархијока Школска Управа дијецезе Горњокарловачке, да се слажу са представком црквене општине тамошње, и моле, да се у место обосполне учитељске школе женска учитељ-