Школски лист

— 123 —

лика, док се Франке бори са унутрашаошћу, борбом душе и савести своје. Нанослетку све то (код Ком. лакше, код Фр. теже) ишчезава исггред љубави према роду човечанском, те обојица бирају пут и начин, којим да помогну роду, а то је образовање. Овај им је посао био прекидан врло често због разних (код Ком.) политичких и верских, а (код Фр.) верских и сталешких неприлика, од којих да споменемо бегство Коменског из Фулнека, пожар у Лиси, прогонство Франкеово из ЈГајпцига и Ерфурта. Зашто се обојица одају васпитачком позиву? Јер су сами искусили, да је шкОла важна установа по човечји умно-морални развитак, а они с.ами нису могли у подпуној мери за младости своје да уживају те школске благодети. Коменски се јада на хрђаво стање школско за његова доба, те вели у „Б. т. XI., 18. и 14. тачци: „Шта дм тражимо сведоке (том стању)? Многи смо ми, који смо из школа. (мисли нижих) и универзитета изашли једва са сенком знања. Од тих хиљада сам баш и сам, кога је пролеће и цвет младости изгубљено итд." Па и Франке се тужи на своју младост, која му је безкорисно прошла, чему је криво јадно стање тадањих школа. Обојица, даклем, искуством дођоше до убеђења: да је ваљана школа нужна људима, те се за то лаћају учитељевања. А сад, да видимо: а) које и какове циљеве ставише ова два педагога свом раду; б) какове назоре као практичари и теоретичари заступају према питомцу и васпитачу; и в) којим се срествима служе, помоћу којих да се постигне циљ образовању. Коменски, као што се види из свију његових дела, ставља у главном три циља образовању: побожност, знање и моралност, а на првом месту побожност. „Шта је знање без морала? Ко у знању напредује, а у моралу назадује, тај више иде у натраг, но напред. Али, ако се знању и моралу придружи побожност, онда је постигнуто право савршенство". (0. ш. X. 17. т.) Франке ставља за циљ „кратко и што простије образовање, како би деца била хришћанска мудра и побожна". Као што видимо обојица теже у главном једном циљу, а то је: да човек буде побожан, а побожност мора да прати моралност, јер право хрипгћанство је моралност и побожност. Коменски у свом делу I). ш. VI. и IX. говори о том, како је сваком човеку нужно образовање и да је сваки човек способан за образовање. „Сви, који су се као људи родили, потребују образовања, јер је сваки човек рођен са истоветним циљом, да буде