Школски лист

122 —

Према наслову овог чланка рад сам, да се позабавим са тим педагозима, да им упоредим живот и рад, којим су стекли сјајна места у општој, па и у нашој србској педагогији. Дела, помоћу којих израђујем стављену задаћу, јесу: ЗшсИег 8. А. Епсук1огасН8сће8 Напсјђцсћ Јег Ег7лс1шп§'8кип(1е е1с. \^1еп 1891. РГУа§-о§ч8ће 8агпше[тарре, Ее1ргЈо' 1887. Тотђег^ег Е. СгезсћЈсћ(;е с!ег Егасћип^ ип(3 (1е8 1Јп1еггЈсћ1;е8 е!с. \УЈеп 1879. Пре, но што пређем на саму ствар, напомиљем, да животописе нећу спомињати, јер претпостасљам, да сваки п. ч. знаде или да може наићи дуге онисе ова два педагога. Главно је, чега ћу се држати, карактеристика живота им и рада и упорађање тих. Целим својим животом и радом Коменски се издаје за правог Хришћанина. У сваком часу свог јадног живота вели он: „Христос мп је све и сва" (Ипит песеббапит, 10). У уводу дела свог ]ЈЈс1ао1Јса та§иа 2. 36" вели он, да му та мисао даје силе и моћи, да може даровање му силе употребити и тиме другима користити. Живот Коменскога беше од ране младости сама брига и невоља, што му није слабило дух његов, већ му га је челичило, и он је радио све — као што сам вели — за субраћу своју, за људе. Његово нестално пребивање у завичају, његова прогонства и бављења у Енглеској, Шведској, Угарској, пријатељство му са Гером богаташем и канцеларем Окејестјерном, све је он то употребио, да што боље удеси образовање. Није он тежио ни за другим чим, већ је радио само „желећи свима људима добра и мира, што ће да буде, ако је образовање као што треба". (ТЈп. п.) Франкова рана младост је сретнија. Васпита се у родитељском дому, а у побожности га васпита старија сестра. Као гимназиста и универзитетлија, долазив у додир са разним друштвима, напусти Франке сваку искру побожности. У старијим годинама се тргне и стане се јадати на погрешке своје, те је прегао све силе да се побожности поврати. Студирајућ' богословске науке све се више повраћао. Као човек, да засведочи своју праву човечанску љубав и хришћанско срце, реши се да буде учнтељ сиромашног народа „који није знао као марвинче ништа о Богу, а деца му не иду у школу, нити се код куће добро васпитају, већ расту у срамотном незнању, те од њих у мушким годинама нема никакве користи, јер се одају крађи и отимању и другим гадним делима". Као што видимо, Коменски и Франке још из ране младости боре се разним неприликама. Коменског гони више спољашња при-