Школски лист

— 121 —

педагошко стање у културних народа пре Христа. Ти народи беху источњачки народи: Хинези, Индијанци и Перзијанци, и класички народи: Грци и Римљани. И каково у главном беше образовање у тих народа ? Човек је или деспота или роб; породички живот није био никакав: човск (муж) беше тиран и деспота над женом и децом, жена робиња, дете незбринуто и увек је на коцки ћуди разних; неправда и неред у приватном, породичном животу, па и у јавном (политичком) животу. Једном речи живот тих народа беше абнормалан, јер им је образованост абнормална била. У таковом стању рађа се Христос, који својом науком препорађа човечанство; а основ му је најсигурнији, јер почиње препорођајем првог и најприроднијег друштва: породице човек почиње да дише искренијом љубављу према својима, жена није више робиња, дете није више предмет, на коме се ћуди појединих изливају, већ је оно дар божији, веза и љубав, што спадају оба човечанска пола. Дељ Христове науке, јесте: да се род људски спасе т. ј. да се умно и морално развије, а тим ће као уман и моралан да чини, што му као најсавршенијем сгвору божјем ваља чинити. За такови узвишени циљ свој Хришћанска је наука уједно пружила пут и сретство, којима ће се доћи до тог циља. Пут је: да се поједини доводе у друштва, а срество: да се тумачењем и присподобљавањем праве Христове науке људс-ко друштво дотерива и усавршава. У том је правцу општа педагогија и потегла, али је често расла и опадала, што је од завпсшго од људи, који су кршили ; а повесница нам прича, да су често злоупотребљавали ти људи спомен^ти Хришћански педагошки правац и његов прави смисао. Као што пре Христа беше нуждан преображај човечанства, тако и у педагогији на свршетку средњега века беше нуждан преображај, да би педагогија могла одговарати правом значају и циљу свом. И заиста после реФормације, на скоро наступила је понова васпитања и наставе у средњој Европи. На школској реФормацији беше веома мноро раденика, а дух рада им беше прави Хришћанеки дух, умни и морални напредак човечји. Између многих школскога реФорматора педагошка повесница спомнње: Славена Јоеана Лмоса Еоменског (1592—1671.), оца новијег образовања, оца очигледности, и Автуста Хермана Франкеа (1663—1797.), немца, оца пиерпистичког правца, по ком је васпит у побо.жњачком духу пречи од наставе у наукама и знањима (Линднер).