Школски лист

— 120 —

да се ни једна урођена мана не може, ваљаним веџбањем тако брзо исирављати, као што је то случај са брзим говором. Теже је већ учитељу исправљати, оне мане, по којима неје у стању чисто изговарати поједине гласове и речи. Ко, тпрдом вољом и непрестаним веџбањем и ту може бити успеха. Кажу, да је Демостон у почетку био мутав, али да се је непрестаним веџбањем тако усавршио, да је постао првим говорником свију старих времена. Ритам говора учитељева ваља да је леп, коректан; од њега зависи спољашња лепота предавања, од њега зависи у неколико и занимљивост говора. Неумесно ударање гласова, неприродно затезање, певање у говору, не само да неје лепо, него је и штетно, како за дечје напредовање, тако и за сам углед учитељев у школи. Не могу а да овде не наведем, како је штетно, кад учитељ у школи као какав глумац говор, декламује. У таким ириликама деца никако не слушају на оно, што им се говори, али за то бодро пазе на учитељев манир. Такав поступак. не може имати својих добрих страна; такова настава не изазива и не одржава у деци пажњу, такова настава не буди интерес, одушевљење; — такова настава узрокује само смех и подсмех у ученицима. Дабоме да неје добро, кад је учитељ у својој школи сентименталан, без живота, јер се ни таким радом не могу постизавати цели рада онако како би требало; али је свакако боље за успех дечји, кад је човек умерен, него кад је аФектован. (Свршиће се.)

КОМЕНСКИ И ФРАНКЕ. (Упоређење.) Написао: Јов. Јанко Ккежевик Педагошка повесница, извор живота и рада педагогије и као науке и као вештине т. ј. теоретичке и практичке педагогије, јасно нам прича: да је Христова наука дала педагогији прави полет и правац. Истина, да је и пре Христа било „културних" народа, те по том да беше и педагогије, но иста није била у правом смислу и значају те речи, а тај се значај педагогије огледа у циљу њеном: у умном и моралном стању како јединица људских, тако и човечанског друштва. 0 реченом нас може уверити ма и летимичан поглед на