Школски лист

— 116 —

Као важна сметња шк. напредка је: 1. Прекобројно аркмање деце у школу. Школскн закон за кр. Хрв. и Слав. од прилике одређује овако: „Ако се у једној општини кроз 2— 3 год. већи број школских способњака покаже, него што овај закон одређује (80), то се има број школа односно учитељских сила повећати." Прекобројно примање деце у школу, некако би се и одобрити могло код учитеља са једним разредом; дочим, један учитељ са сва 4 разреда, па уз то још прекоброј шк. деце, ту се напредак не може очекивати. — Оваких општина имаде много у Срему, где један учитељ 120—130 ђака има. Школски закон гласи: „Свако за школу способно дете је дужно школу иолазити", —- па ипак зато у многим општима имаде 70 — 80 а у некојим и по 200 деце која ради простора не могу у школу. Да би се жељени напредак у школама постићи могао, не смију учитељи обтерећени бити. Ова је мисао заступана још у 17. столећу. Херман Аугуст Франч , у своме делу: ,,^1е тап сПе Ктс1ег 211 боМвеП^кеП ипс1 С1ш81Псће К1и§ћеК; егхЈећеп воИ" изрично вели: „да никако један учитељ неби смео више разреда имати"; разуме се, ако хоћемо жељени успех да постигнемо. Учитељ са сва четири разреда никада не може прописани ред и дисциплину у школи одржати; јер знамо, да дисциплина од наставе зависи; — па пошто учитељ не може у једно исто време сва четири разреда устмено настављати, већ највише два н. пр. код очигледне наставе I. и II. или код рачунства и т. д. то остала два разреда имају неки посао под надзором старијег ученика, иди нешто писмено свршавати; питајући, доказуЈући или задиркивајући један другога; — а с тим нарушавају школски ред. — У оваким приликама мора учитељ да наставља, а уједно и на сваки разред носебну 'пажњу да обраћа. 2. Рђаво уређе^м школа. Овде разумем такове школе, које не имају сва потребита школска учила. Оваких школа има доста у сремској жупанији, а мислим да нећу погрешити и премашити ако речем, да их је добра половица; — што, разуме се биће их слични и ван ове жупаније. У Срему имаде таковије општина које су у стању одма за 100—200 Фор. па некоје и за 500 Фор. школских учила набавити, — па ипак за то у њиховим школама не има слика за очигледну наставу; или метер па ни топломер што би бар 50 новч. коштао; — просто ништа, где-где учитељ мора за своје новце и креде да купује. — Наше општине још нису