Школски лист

схватиле важност школе, па све то држе за излишно и непотребно. Многи ће да помисли и каже: „Учитељ можо лепим настојањем и заузимањем приволети своју општину, да набави све, што је за школу нужно." — Не! Ја ово не одобравам! Напред сам већ споменуо, да све ово, наше општине држе за излишно и непотребно; шта више! Наше се општине и сувише даЈу молити, па често исмјевају школу и учитеља и просто одговоре: „За таке ствари немамо новаца." Ово не одобравам ни с тога, јер држим, да учитељ није дужан нити обвезан општину мољакати, па често ради тога и у-свађу с општинарима долази. Општина је дужна да бригу води о школи, и то; за своју корист; јер тим ће њени чланови образонији бити, те ће морално и материјално боље напредовати. Није довољно школу саградити, те скамије и таблу набавити па одма учитеља тражити; јер у овакој школи је тежак и жалостан напредак, а још жалосније је видети школу која већ 50 и више година постоји, па никаквих школских учила у њој не има. — У овакој школи, па и целој општини је напредак за свих 50 и више година незнатан и неприметан и никада се добром напредку не треба надати; јер: „Без алата нема ни заната", па и овде би неупутно било добар напредак очекивати. Овде су на првом месту позвати школски надзорници, да настоје, за што боље уређење подручних школа. — Није довољно само у књигу забиљежити: „Ова школа не има иикакових учила, и за то одговорним учитеља чинити" ве^ треба путем предпостављених власти израдити и довичним општима наложити, да се сва потребата школска учила набавити имају. Када школе сасвим добро уређене и са свим потребама добро снабдевене буду, онда се с правом може добар успех у настави изискивати и очекивати! Дочим у многим данашњим неуређеним школама, свак' са себе кривицу баца и на учитељска леђа товари, те све потребе и недостатке у школи из вида губе ; — већ само напредак у школи од учитеља изискују, — као да је овај кадар напредак из својих прстију изсисати. Ово су први и најнужнији услови без којих се напредак у школи ни замислити не може; које би требало и морало одма испунити, да буде школе и у њој рода. Обично се вели: „ Учитељ је душа школе. а Јелст, ал' у добро уређеној школи; дочим, где један учитиљ има сва четири разреда са 120—180 ученика, па уз то само школску таблу и рачунаљку, — ту одпада горња изрека.