Школски лист

— 139 —

дођу до слављениковог дома, где се силан народ искупио и са бакљоносцима заједно, како угледаше јубилара са бурно и дуготрајно живио поздраве га. Младеж са буктињама стави се у одређене редове и ватрогасци лепо одсвирају једну српску песму. По свршетку иесме Стеван КоњовиИ учитељ, поздрави слављеника са овим говором: Драги јубилару и учитељу учитсља Неописаном радошћу ступам пред Тебе драги јубилару и пред ову многобројну иублнку, да дам израза с једне стране своје синовње оданости, а с друге да у име своје, и свих твојих поштовалаца и ових присутпих, и оних који су само у духу с нами у овим тренутцима, — да те поздравим као једног од народних наших прпака, данас највећег школског трудбеника н српског учитељства правог духовног оца. ' Дан је ово драги јубилару, дан радости, не само Твој и наш, него и сваке српске православне школе чак од Пеште па до крајних граница Црне Горе и од Триглава иа до Црног мора. Ретка је свечаност коју ми данас започесмо славити, јер где је тај Србин, који је провео од ране своје младости, па све до ове данашње Ти сгарости у таком трудном учитељском звању, неуморно и одушевљено образујући народу нодмладак, који ће народ да образује, васпитава и наставља? Попео си се на четрдесетогодишњу учитељску степеницу и с те висинс данас са сузним ал' и радосним оком гледаш за собом четрдесетостручни бисерни низ, кога си кроз четрдесет година народу и православној школи низао п плео. Четрдесет си годнна ировео међу Српчадима и Српчићима учећи их непрестано од првог Ти дана учитељевања па све до данас, да свим жаром свога искренога срца љубе ову драгу нам домовину, да лепо своје име српско дубоко урежу у срца своја, и да својој светој православној вери буду верни и одани, и срцем и душом. То сн садно за четрдетет твојнх учитељских година; том си храном хранио поверену Ти младеж; и тим си благословом шиљао соколове српске, на све четир стране света, где год Србин живи и часним се нравославним крстом крсти, да уче и проповедају домољубље, славе лепо име српско и да певају св. песму славља и православља пред олтаром Свевишњег Творца. То је баш узрок што ова слава, није само слава наша, него слава свих Срба оданих српско православној школи.