Школски лист

— 141 —

ћевића са влатним словима написати, и тако написано остати док је Српства и српског имена. А ми још једном пожелимо нашем слављенику неброј година, да као матица у кругу млађих снага на свима пољихча нашег школства, са својим богатим знањем и науком, четрдесетогодишњим искуством и младачком душевном снагом, буде порадио на учвршћењу, на срећи, и на бољитку наших вероисповедних школа. У то име живио наш дични јубилару! Живио учитељу учитеља! Живио српског учитељства духовни оче! * Јубилар се на овом поздраву у подужем говору врло лепо захвалио, како говорнику, тако и искупљеном многобројном народу, који га је много пута у говору прекидао са бурно живио. У говору свом главно је тежиште полагао на то, да га је руководило управо при обучавању и васпитању српске учитељске приправничке младежи: љубав ка просвети, својој св. вери и милој српској народности. Укратко је прешао историју заводску за тих 40 година, које је време с многим наставмицима истог завода провео. Вели није никад трајжио јавна прчзнања, јер није радио за хвалу, него из чисте и непомућене љубави за мили наш српски народ и његово учитељство, које се данас хиљадама прострло од Сент-Андрије па до Солуна и Сереса, које је испод његове руке које непосредно а које посредно изашло и обучило се; но уједно напомиње да му је и врло тешко бнло да се нашло и такових неблагодарних његових ђака, који су јавно његов рад не само омаловажавали и презирали, него и за ништав и штетан по школу и просвету нроглашавали. Но он даиашњим даном види, да су ти гласови злонамерно пуштани у јавност, јер ово признање даје му јемства, да српски народ и већина срмских учигеља другојачпје судо о његовом раду, који је он на благо и срећу српског учитељства, вероисповедне школе и школске књижевности утрошио. Захваљује се на учињеним овацијама и обећава, да ће до год га не изневери телесна и умна снага, до смрти своје, цео свој живот. као што је досад чинио, тако ће и. од сад, посветити само српској вероисиоведној школи и њеном учитељству. Завршетак говора беше пропраћен са бурним клицањем живио ! По свршетку говора, приправничка младеж отпева једну песму и по свршетку ове, другим путем врате се у приправнички завод, одакле се младеж српске учитељске школе весела и задовољна