Школски лист

- 146 —

и новосадска гимназија српска и да је при обнови овога завода бивши уиравитељ те гимназије покојни др. Натошевић као ц. кр. школски саветник и школски надзорник највеће заслуге себи стекао, како за ову школу тако и за све српске народне школе. 5. Г. ГсревиЛ управитељ местне државне велике гимназије у кругу проФесорске колегије поздравља слављеника на мађарском језику врло лепим поздравом као сатрудник на просветном пољу, који најбоље зна како је мучан и тежак учитељски и васпитачки позив. Хвали Бога што је слављенику дао поред истрајности и љубави, толики низ година који је на просвету народа и домовине посветио. Жели и даље да са истом истрајношћу и љубави настави свој учитељски рад. На завршетка свога говора јачим нагласком напомиње да не допушта ни једном поздрављачу да ће слављенику искреније и веће признање изнети, него што му он овом приликом изјављује. — Слављеник се српским језиком захваљује на поздраву и напомиње, да школе које стоје под његовом управом у тесној вези стоје и са местном гимназијом, по чему је рад њихов један и исти, који се само у слози и љубави на корист народа и домовине може обављати. 6. Е. ЖуљевиК управитељ местне трговачке школе у кругу своје проФесорске колегије, на мађарском језику врло лепим говором и одушевљено поздравља слављеника не само као заводског директора и проФесора него и као члана местног варошког управног одбора под чију непосредну управу подпада и трговачка школа, меће му на срце и даље очинско старање истог завода као што је то и досад својом вештином и разумевањем чинио. — Слављеник се захваљује на српском језику нагласив, да му заиста сви просветни заводи на срцу леже, а особито споменута трговачка школа, у чијем управном одбору срећан се осећа што је и он члан и која је школа заиста врло нужна у нашем месту ради стручног образовања омладине која се на трговачку струку одаје. Сваком приликом, кад год му се ово пода, увек ће употребити на развитак истог завода. 7. Л. ЛазаревиЛ директор српске учитељске школе у Београду поздравља слављеника врло лепим гов фничким даром изнесав му заслуге по опште српско школство како са ове стране Дунава и Саве тако исто и са оне, јер почетак српске просвете не да се порећи, да није одавде тамо пренесен и пресађон. Изрично напомиње, да је искра просвете српске искочила баш из ове српске учитељске школе и прелетила преко Дунава и Саве, коЈа се раз-