Школски лист

— 147 —

буктида у Београду а за тим и у Нишу. По томе и слава ова, слава је и оностраног Сриства особито народне школе а посебце обе две учитељске школе и београдске и нишке, које не само да се као млађе сестре могу овој сомборској српској учитељској школи сматрати, него су јој оне у правом смислу најрођеније кћери њене. Па као такове шаљу поздрав својој старијој сестри, којој на челу стоји слављеник, који је одгајио четрдесет генерација учитељски, који је четрдесет јата послао у народ српски, а то је венац бесмртника. Па с погледом на ту околност и придружује се српска учитељска школа београдска те у лицу његовом као изасланику на ову славу и заступнику проФесорске колегије поздравља слављеника са славом и хвалом му, придодајући жељу своју и оних који су га послали да га Бог још много и дуго ноживи српској школи и просвети на дику и радост. — Слављеник захваљујући на овом поздраву напомиње да су овострани Срби приликом ослобођења Србије од Турака знатно учествовали при подизању нижих и виших школа и преносили одавде луч просвете међу грађанство у Србији. Напомиње, да је приликом првог ослобођења Србије, ученик сомборске школе Јован Савић прозвани Југовић служио као секретар „вожда" српског Карађорђа. А кад се Србија по други пут од Турака ослободила, онда је за време прве владе књаза Милоша Обреновића славни проФесор ове учитељске школе Димитрије Исајловић прешао у Србију и тамо је уређивао не само основне школе, него и први лицеј српски. Миоги питомци српске учитељске школе ове били су први учитељи српских народних школа у СрбиЈИ; а неки су од њих и до највиших званија у држави Српској узвишени били. Учени мужеви са ове стране били су први проФесори београдског лицеја и богословије а и први законодавац кнежевине Србије др. Јован Хаџић у књижевности названи Милош Светић био је син овог града и питомац сомборске школе. У даљем говору свом напоменуо је слављеник да ће по његовом убеђењу српски народ и у краљевини Србији и у другим својим постојбинама само тако моћи опстати и напредовати, ако се народна просвета буде држала свагда онога основа, који је положио св. Сава просветитељ; само на том основу, на религиозном моралном образовању у духу св. православља моћи ће Српство напредовати а без тога свака слава биће малотрајна и нестална. На основу података из повеснице народне и свога многогодишњег искуства препоручује он мужевима, који раде на просвети народа Српског у Србији, да све школе своје а особито народне и 3* .