Школски лист

- 131 —

ЦЕЛ ПРОСЛЛВЕ. Признати коме заслуге, за сваки његов јаван рад, јесте дужност оних, у чијем се интересу овај рад обављао. А према тим заслугама стеченим јавним радом; одати признањ^, дати и видљива знака захвалности и поштовања, јесте света дужност свих чланова тога народа, у којима је раденик тај поникао, и за чију је срећу и напредак дотични раденик уложио сву своју моралну и Физичну снагу. То је цел сваке прославе, којом се признаје његов труд и рад око општих народних ствари, па тако је то и ове прославе четрдесетогодишњег учитељског и књижеввог рада нашег педагошког Нестора всбл. г. Николе ђорђа Вукићевића. Многогодишњи трудни учитељскн рад и обилати књижевни рад нашег слављеника, била је побуда приређивача с једне стране да покрену ту мисао, а с друге стране сваког свесног члана нашег народа, који прати рад јавних раденика, да ову замисао прихвати и достојним се начином ода пошта, и признање, као што се прослава та на најсвечанији начин и обавила и слављеник увенчао венцем признања, кога су оплели почев од српских крунисаних, мнтроносних глава, цвета српске интелигенције и преставиика српске свести, школе и цркве са суделовањем великог броја иноверника, који знају и умеју ценити труд и рад мужева и друге вере и народности, који свој живот посветише на благо и срећу целог човештва и културног живота. То беше цел и његових некадањих ученика као приређивача ове прославе, јер поштовати свог учитеља јесте знак питомости, учтивости и васпитања; а поштовати учигеља учитеља, јесте поред горњих врлина и најродољубивија дужност сваког учитеља; у то име негс је светло име Николе ђ. Вукићевића тог српеког четрдесетогодишњег учитеља учитеља. Живео и слава му!

ПРШША 0К0 ПРОСЛАВЕ. ПроФ. М. КалиК чланком једним у „Српском ГласнИКу" бр. 28. о. г. кога на завршетку овога одељка у целости доносимо, покрене ту мисао изнесав на јавност предлог, да би се овом заслужном мужу ваљало једном јубиларском славом на дан његове чегрдесетогодишњице од