Школски лист
— 198 -
српске патријаршије, — као од Вашег благодарног ученика искрену честитку приликом прославе Ваше! Од 17. окт. 1853. до данас протекло је пуних 40 љета Вашег ревносног и плодоносног делања на сомборској препарандији и на црквено-просветном пољу. Слава Вам! Пишући ове редке из благодарности са речима и сам вапијем ка Господу: „Благословен јеси Господи, Боже отец наших, и хвално и прослављено имја твоје во вјеки —" јер многи и премноги у теретном учитељском звању не дочекају ни 40. годину свога живота а гле! над Вами се излила висока милост Божија, да сте дочекали и 40. годину свог проФесорског и књижевног рада и службовања! Ми слушатељи и ученици Ваши као народни учитељи, који смо слушајући Ваше слаткоречиво предавање, — ма да данас нисмо сви очевидни и учестници Ваше прославе, — молимо се ка Господу: за дуг живот и драгоцјено здравље Ваше, и као јубилару весело кличемо Вам: слава пашем милом иаставнику, сриском аедагогу и кгшжевнику Николи Ђ. ВукиЛевиКу, и живио нам на многа и премнога љета!!! Приликом овом и Вама високопоштована Господо, који сте данас живи сведоци 40. годишње прославе Високоблагородног г. Николе Ђ- Вукићевића, првог трудбеника српских народних школа наших, кличем: живели! Дошли сте велеуважена господо, да одате достојно ношту оном уваженом мужу, који је за процветање наших школа, својим неуморним радом себе жртвовао, —- па зато га је и највиша школска власт наша, после смрти блажеиоупокојеног блаженог мужа дра 1). Натошевића, њега и поставила на прво школско достојанство. Ви, који сте се данас на прославу искупили, пропустити не могу, а да Вас не предусретнем са цитатом светих речи, које сам у прошлу недељу у једној стихири св. Отаца нашао, и у цркви отпојао: „0, божествени полче,. богоглаголиви оружници ополченија Господња звјезди многосвјетлија мисленија тверди, таинственаго Сиона необорими столгш, миродухновени цвјети рајсти, никејскаја похвало, и вселепија утвержденије" — и у то име: „Господа појте, и превозносите јего во всЈа вјеки." — И јубилару реците: „Славно бо прослависја!" Живели гости и приређивачки одбор! Живили проФесори и српски народни учитељи! Живила и приправничка омладина обојег пола, та узданица српских народних школа, и милог нам српског