Школски лист

7

бијаше св. Сава, јер уме да цени и уважава неизрециве заслуге и жртве, које је св. Сава на олтар среће и напретка српског народа принео, те се тиме бар у неколико одужујемо оном силном пожртвовању и оној великој љубави. којом је св. Сава цео српски народ љубио и за њега се жртвовао. Да видимо пак чиме је св. Сава заслужио, да га цео наш српски народ тако одушевљено прославља. Св. Сава бијаше син првог српоког краља Стевана Немање. Име му је било Растко. Још у детињству радо је он читао свете књпге о закону божијем, радо је ишао у цркву, и био је врло побожан и смеран и угледао се само на добре људе, а зле примере није хтео ни гледати, а некмоли примати; никад није ружно говорио и поштовао је све старије, а особито свештенике. Рођен и васпитан у краљевском двору у сред највећег сјаја и богатства, ипак је радије имао тихи и смирени живот у манастиру него бучни и раскошни живот на краљевском двору. Те када калуђери светогорски дођоше да у оца св. Саве милостиње затраже, оде шњима у Свету гору и тамо се у манастиру руском закалуђери и добије у калуђерству име Сава. У светогорским манастирима провео је св. Сава више година учећи са светим књигама, и богатећи душу своју и 'ум знањем, држећи, да ће само тако своме народу највише користити моћи. Поставши архимандрит видео је да српски народ неће моћи напредовати у своме српском народном духу, док не буде свога независног црквеног поглавицу и српско свештенство имао, с тога изради св. Сава код грчког цара и вселенског цариградског патријарха у Никеји, под којега је онда српска црква подпадала, те Срби добише архиепископа, који је независно српском црквом управљао, и то по жељи и наговору споменутог цара и патријарха буде св. Сава за првог српског архиепископа посвећен. Као старешина српске цркве учинио је св. Сава многа добра српском народу и српској држави. Сазидао је многе цркве и манастире, а уз ове је школе подизао. Ишао је по свим српским земљама те је мудром својом беседом крепио српски народ у вери православној и побожности, учио га закону божијем, упућивао га да добре обичаје чува и обдржава, а зле да изоставља. Богаташе је световао, да се не уздају на своје богатство, јер оно није стално ни трајно, него на Бога. Учио их је да буду милостиви према сиромашној браћи својој и да живе поштено, јер је поштење нај-