Школски лист

58 —

рада, на отвореном педагогијском пољу поздрављамо усхпћењем желећп, да срећно на њему и све српске омладине радост дочека прославу и осамдесетогодишњицу ревног рада свог. Ђаци београдске учитељске школе. 166. (II.) Столни Београд 1. Новембра 1893. Господину Н. 2). Вукићевићу у Сомбору. Задовољан па мио, Слављен дуго живио. Твој Јоваи Турјак адвокат. 167. (П.) Вуковар на св. Николу 1893. Високоблагородни Госиодине! Мили мој учитсљу! Дана 17/29. Октобра ове године ирославило је учитељство и српски просветни заводи 40-годишњицу Вашег одличног деловања на пољу српске народне просвете. Прослава ова само је малени део признања и захвалности српскога народа и његова учитељства па према оним заслугама, које сте Ви најилеменитији учитељу кроз цео низ година својом живом речи, својим златним пером на пољу препорођења нашега школства стекли и заслужили. Све, што је у нашем народу честито и племенито, што је задахнуто светим осећајем љубави и благодарности похнтало је реченом пригодом: да се поклони мужу, који је цео век свој посветио служби Богу и народу, да му ода своју неограничену љубав на оној племенитој ревности, којом је са прегорењем свога живота из пепела подигао једну народну установу, основну српску народну школу из оног примитивног стања, те ју изједначио са сличним заводима просвећенијих и напреднијих народа; да скине капу и да се поклони мужу, који је своме народу створио голему и јаку Фалангу, народно српско учитељство, учећи га: да истинито љуби свој народ, да чува своју свету православну веру, своје дично срнско име и да у српској младежи, иаше народне узданице поджиже свети огањ љубави према српским светињама.... И моја маленкост духовно је суделовала при оној дивној прослави у толико више, што сам домаћом жалошћу сатрвен, спречен био да са другом браћом и друговима јасно и гласно кликнем: слава Ти честити и дични учитељу учитеља! Па и ако онда нисам могао да дадем израза своје захвалности; и ако онда не