Школски лист

— 91 —

иаметни и вредни, али не имајући своје слободне воље, морали су пропасти. Слепа послушност и ропска покорност били су код војништва главни услови војничке дисдиплине. За најмању непослушност, непокорност или слободно мишлење употребљаване су најстрожије казне. А како је данас? Искуство је довело до увиђења, да би војништво много боље и савесније своју дужност вршило, да би победа много сигурнија била, кад би се војницима дало што више разумне свести, мало више војничке слободе, мало више слободног мишлења те кад би војник својом умношћу дошао до уверења, да ту своју дужност не врши из морања, него из чисте и непомућене љубави према престолу и отаџбини. Зато су тамо већ одавно сва нечовечна дисциплинарна средства укинута. Еад се то чини код војништва, колико више треба да се то ради у школи међу децом; и не да се замислити како учитељи чине велику услугу своме народу, кад се труде, да пробуде и развију слоб^дну вољу у својих ученика. У Ст. Керу. А. Р. П. учитељ.

ПРВИ СРЕСКИ УЧИТШКИ ЗБОР В. БЕЧКЕРЕЧКОГ НР0Т0ПРЕЗВИТЕРАТА. (СвЈзшетак.) В. СвирчевиЛ радујуки се, што види на окупу своје садругове, изјављује, да као срп. вероисповедни учитељи. под мудром управом врховног поглавице школе и цркве српске у овој епархији, дужни смо се искрено сетити свога духовног оца, чијом је мидостивом дозволом овај збор сазван, те предлаже да се следећи брзојавни поздрав отправи Његовом Високопреосвештенству г. Енископу Никанору: „Срп. вероисповедно нар. учитељство среза вел. бечкеречког сакупљено на свом збору и договору о унапређењу наше нар. нросвете, те зенице народног нам ока, изјављује своме духовном оцу синовљу оданост и моли Вас, Високопреосвештени владико, да га и на даље узмете у Ваше очинско закриље." Збор прима предложени поздрав и отнравља га на место определења уз бурно „живио свети владика!" Епарх. изасланик, као природни председник опомиље да се збор за овај мах може само привремено констигујисати и то тако све дотле, док збор не буде имао одобрени пословник од енархијске власти, када ће се по њему моћи стално организовати. Позива збор да из средине своје бира председника, заменика, подпредседнике и перовође. Б. СвурчевиК нозивајући ое на наредбу Внцш. Савета од 1879. односећу се па ове зборове и наводећи да знатан део заслуге, што се овај збор сазвао припада вредном управитељу Др. Св. Петровићу, који ужива