Школски лист

92 —

право поверење сазивачког збора, те жели да га и овај збор својим поверењем одликује, те да га бира за замеиика председника у шго је збор једногласно прихватио и с-а бурно „живио" др. Петровића пропратио. Тако исто на предлог Б. Свирчевића једноглаено боху изабрани уз бурно „живио" за подгтредседнике: г. г. Душан Бошковић из Св. ђурђа и Милош Ковипчић из Модоша, за неровође : г. Миливој Бугарски из Еечкерека и гђа Мила Јованопић из Модоша. — Пошто је за тим на позив председника прочитан извештај сазивачког збора, што је узето на знање, прешло се на сам рид. Бо>дан СвкрченкИ у кратким цртама изнео је своју расправу „наше учитељство некад и сад." У расправи је изпесено, да је учитељство врло важна чињеница око унапређења нар. културног живота, те тако од ваљано образована учигељства зависи хоће ли школа одговорити својој правој еврсн. Напомин.е да учитељство и унутарње уређење школа не стајаше увек на данашњој висини; осврће се на зачетак нар. просвете и како се уз унапређење нашег школарства и опа уздигла на овај угледни степен, чему је много донринело и наше учитељство својим васнитним радом на пољу васпитања нар. подмладка. Изнаша положај учитељски из прошлог доба и сравњује га са данашњим и жели да учитељсгво још и надаље остане иетрајно у с-воме раду, те да тако буде себи на дику народу свом на понос а домовини на корист, у томе иак да непрестано тежи за савршенством у својој практичноЈ вештинн и да ревносно ради на своме даљем образовању. Још напомиње потребу удруженог рада учнтељског, јер би се тиме дошло до стварнијих резултата, што би учитељс.тву још више уважења стекло у народу. Расправа је иажљиво саслушана и код слушалаца одобравање изазвала. Друга тачка дневног реда беше, „Очигледна иастава у I. разреду." Гђа Др/гшња Снедрревпц изнела је свој начин, којим се служи у раду очигледне наставе у I. раз.; предмет рада беху школске ствари. Радна беше са интересовањем праћена, нарочито од стране грађана изазвала је особито допа дање. — Пошто Је време већ превалило подне, прекинута је седница и заказана за после подне 3 часа. После овога сво учитељство на челу са замеником председника г. Др. Петровићем учини своје подворење државном надзорнику благород. госп. Антонију Штајнбаху, изјавив му своју радост, што је својом еиооком присутношћу одликовао данашњи збор; на што је домаћин врло пријатељски захвалио се на посети и уверавао о својој искреној наклоности према учитељству ма којо народности и мећао му на ерце школу и њен задатак. У продуженој седници г. Милан МпнојловиК расправљао ј ~е „важност рачуна у нар. школи" доказујући какве ва.жности има рачун у човечијем животу, а како је рачунска настава врло важно васиитно средство за развијање разума детињег и за привикавање детета на самоотално и зрело мишлење. Расирава је са особитом пажњом саслушана и предавач је са бурним „живео" иоздрављен. -— У току ове раснраве стигао је брзојав од Његовог Високонреосвештенства Никанора енискоиа тамишградског еа овим еадржајем: „Захваљујем учитељском збору на изјави своје оданости, коју нримам са љубављу очинском." (Бурно : „живио владика"). — После овога свршеног рада прочитана је у целости наредба Внцш. Савета од 1879. бр. 2—39. односећи се на