Школски лист

— 96 —

Све ове мане чине се учитељу неправедне, јер за сваку ту ману држи се учитељ свога убеђења зашто је тако радио и држи да му је постуиак оправдан, јер му г. надзорник ни речи противу његовог убеђења рекао није, нити га питао, — већ просто мане у „прну књигу" убиљежио, па онако преко рамена на учитеља гледзјући, а кад-кад и без да је с Богом рекао — отишао ; и не слутећи јадан учитељ да ће за ове три мане укор, устегнуће петгодишњег доплатка или за казну у друго место премештен бити ; а ово последње често бива, да и сам учитељ незна зашто ни кроз што, тек смо ајде у децембру или јануару месецу по највећој зими, сели се брате! Е па сад кажи поштовани читаоче, да ти се не мили учитељска служба у комуналној школи и ако ниси учитељ, тешко да ниси у овом моменту добио вољу за оваком службом и да не спомињем учитељску плату?! На овај се начин заиста може омилити учитељу његова тешка служба и пробудити љубав за напредно образовање новије генерације! Ако игде, ал овде се заиста применити може оно: „Данас јесмо, сутра нисмо, прекосутра Бог зна гдисмо." Не мислим никога са овим да вређам а најмање г. г. кр. жупанијске шк. надзорнике, већ само чиним из чисте љубави према школи и њеном напредку. Шк. надзорник треба да је .брат или отац свију учитеља, јер он је таку и заклетву (присегу) положио; свима учитељима једнак, благ, мио предосторожан и праведан бити. Не треба своје више знање и способност сам да прецењује и на учитељство као на црва у прашини да гледи, који од њега мидости очекују; већ својим вишим знањем да хсористи своме учитељству, а тим уједно користи школи и целом народу. Прегледати школу; убиљежити опажене мане и недостатке и опет от.ићи ; то би могао и најобичнији учитељ учинити. Зато баш није нужна тако велика спрема; већ надзорник треба на основу свог вишег знања и вештине учитељима да каже: како и на који начин се опажене мане најлакше одклонити могу! Славни педагог Јан Амос Коменски вели: ,.Вет \У1б8еп 181 шс1И8, чуепп шсћ1; ет апс!егег тге188, с1а«8 Т)и ез ^еЈббС". ЈГепим и очинским саветима више се постићи може него ли презирати, срамотити, казнити, примештати учитеље за љубав једног или другог пријатеља; јер само лепим се може побудити љубав у учитељству за бољи напредак у школи, а по себи се разуме где ово не помаже да се и дисциплинарно поступити мора.