Школски лист

— 86 —

дине, и тако су се оспособљени учитељи и учитељице, немогући дочекати своје исправе 1. и 2. Јулија понајвише разишли својим кућама. Тек 4. (16.) Јулија примила је управа учитељске школе званични допис предхваљеног кр. школ. надзорништва од 16. Јулија по новом бр. 2272. којим се изјављује, да су са обзиром на строге наредбе в. кр. уг. министарства богочасти и наставе у погледу захтева подпуног знања мађарског језика оспособљених кандидата подписане и печатом реченог надзорништва утврђене учитељске дипломе сљедећих кандидата: Светислава Берића, Милорада Борђошког, Душана Гуцуње, Јована Кадића, Константина Лазаревића, Крсте Малеташког, Ивана Малешевића, ђорђа Стејића, Миливоја Стојановића и Саве Николића; даље кандидаткиња: Исидоре Секулићеве, СоФије Арнотове, Персиде Деспотовићеве, Јелене 'Бошковићеве, Данице Јакшићеве, Зорке Јанковићеве, Зорке ђуришићеве, Вукосаве Јоцићеве, СоФије Јосићеве, Катарине Кириловићеве, Јулијане Којићеве, Данице Милићеве, Даринке Петровићеве, Катарине Пошгкеве, Катарине Секулићеве, СоФије Веригине, Милице Славковићеве и Јелене Томићеве. И тако су 10 мушких и само 18 женских за учитељство оспособљених кандидата за сада своје учитељске дипломе добити могли. Свију осталих дипломе враћене су управи без подписа сл. државног надзорништва с наређењем, да се у архиву оставе, а дотични да се улуте, да се тек онда за полагање накнадног испита из мађарског језика молбено државном школском надзорништву пријаве, кад се подпуно добро у мађарском говору извештбају. Свима овима управа је издала од своје стране сведочанства о томе, да су испит учитељски у овом заводу положили и да су за учитеље относно учитељице у србским народним школама оспособљени, но да им се по наредби државне школске власти диплома издати неможе, док пред истом власти не покажу да подпуно добро знају мађарски говорити. Тако се завршила 1893/4. школска година у србској учитељској школи Сомборској. В.