Школски лист

— 88 —

хтети васпитати или настављати, ако дете само то не ће да чини сав ће нам труд бити узалудан. Ив мртвог градива, као н. пр. дрвета можемо истесати шта хоћемо и како хоћемо; али не можемо то исто да радимо и од детета, јер оно је разумно биће, па морамо придобити од њега за то његову наклоност'; другим речима: ми морамо придобити дете за наш подхват, морамо га приволети, да нам допусти да шњиме поступимо онако, како би ми желили. За то је све оно што васпитач и учитељ при васпитању и настави непосредно сам чини врло мало јер све зависи и од дечије саморадње и наклоности. Саморадња је најглавније, најснажније и најнлодније васпитнонаставно начело, која лежи једино у људској слободи, г.оју по томе морамо поштовати и с којом као врло важном чињеницом рачунати морамо. Може неко да буде узоран учитељ, ако према своме раду не пробуди у својих ученика саучешћа, и ако код њих не развије саморадњу не ће бити никада траЈног успеха, нити ће му рад одговорити крајњој цели, којој сваки савестан учитељ тежити мора. Питамо вас дакле: да ли се у нашем васпитању ради тако, да ли се пази на слободу наших ученика, и да ли се код њих буди и развија саморадња ? — На то питање не ћу да вам одговарам голим речима, на то нека вам одговоре само чињенице које ћу вам изнети. Кад општим погледом разгледамо данашњи начин нашег васпитања видимо, да ту нема психолошког студирања о деци и њиховим душевним способностима, нема вам ту истраживања о дечијим наклоностима, него се све то баца у један казан, истопи се, и као маса све на једав и исти калуп удара. У тој нашој једнообразности пала је жртвом многа лепа страна што се скривена у детињој души налазила. Тим начином угушено је много узвишеног, племенитог, идеалног и божанственог. Наше школе пуштају из себе децу накљукане науком а без узвишеног осећаја, без племенитости, идеалног полета и божанствене искре. Па смемо ли тако и даље да чинимо? Нипошто! Кад би на одраслог човека односно на његову индивидуалност напали, кад би му његову слободу хтели да одузмемо он би се бранио; латио би се и најгорих средстава, само да себе сачува. — А шта може дете да чини, кад ми на њега онако безобзирно и неразмишљено морално нападамо, и његову слободу одузи-