Школски лист

— 122 —

и искуства. Он је пропутовао Далмацију, Дубровник, Боку Когорску, Црну Гору и видио Рјеку, Тријест и Венецију. Покрај својих званичних дужности учио је он неуморно и сабирао себи знања особито из пољопривредне струке. Он се врло радо бавио са вртарством и пчеларством и писао је много у тој струци у разним повременим листовима а особито у „ ДомаИем Листу ", кога је он уређивао. Сачинио је и више књига за поуку у вртарству, а као способан практичан вртар и пчелар обучавао је до смрти приправнике и приправнице у практичном вртарству и пчеларству с редком вештином, тако да ће се губитак у овој струци после њега у учитељској школи дуго осећати. Знајући добро мађарски, писао је и прерађивао књижице школске за учење мађарског језика у србским народним школама, и његов мађарски буквар за србске школе у Угарској врло је ваљана школска књига. — Ноколико година замењивао је и предавање мађарског језика у учитељској школи Сомборској са најбољим успехом. Радећи дању ноћу за благо народа свога, он је и осим „Домаћег Листа", који је постаО омиљен многим србским кућама и породицама, — радио и на другим листовима особито у „Школском Листу", којега је бројеве 8—12. од прошле године он добровољно уређивао; врло је много радио у „Српском Гласнику", а када су пријатељи и поштоватељи Н. !ђ. Вукићевића приредили четрдесетогодишњу прославу његовога учитељског и књижевног рада, Стеван Коњовић је делатно учествовао у одбору за ту прославу и при прослави самој, а по том је он уредио „Споменицу" ове прославе на свршетку 1898. године. Неуморно радећи за школу и за књигу србску, учећи себе, да би могао учити друге, истрошио је овај честити муж своју снагу и од више година поболевао, те је о Феријама тражио лека најпре у Бечу и у разним купкама а прошле године у Липику, — али слабост је његова све већма напредовала и он у Новембру 1893. мораде лећи у кревет, из кога се није више предигао. Најпре је осећао страховиту бољу у грудним костима, која се од пролећа променула у сушицу, којој је и подлегао. Смрти је слободно у очи гледао, и са хрипгканском оданошћу очекивао ју је ; на неколико дана пред смрт исповедио се и причестио, сам је себи посмртни лист диктирао, и наредбу учинио да се просто пристојно и без сваке помпе сахрани, и тако после дугог боловања преселио се овај редки и честити учитељ у вечност ноћу