Школски лист

— 182 —

нитој власти, т. ј. да слушамо онога, ко има права да од нас захтева послушност. Ма да је бити послушан доста тешко, због тога што наша воља свом снагом тежи да буде независна; ипак је својевољча преданост или подчињеност тако необходна да постанемо у добру стални, да без ње нема ни чврстог карактера ни постојаног рада па ни храбрости у невољи и несрећи. Онај, ко ником неће да уступи, и ко у опште жели да све буде онако како он хоће — тај нема правог карактера. Такве силне и грубе жеље бивају често узрок, који за собом води различите немире, поотојано незадовољство па и само очајање. Обратимо само пажњу на ову врло важну појаву. Код нас се обраћа доста велика нажња на дечијо васпитање. На неколико дана, скоро одмах после рођења свршује се над дететом тајна св. крштења и миропомазања. Мати искрено љубећи своје дете, не оставља га самог не само док је оно мало и у колевци, него над њим непрестано бдије све док не сгупи у школу. Из ниже школе прелази дете у вишу, а из ове понеки а у највишу, где богати ум свој разноврстним и користним знањима и наукама. И баш тада, кад се мисли да је све учињено што је требало учинити, да деца буду потпуно васпитана, и када родитељи желе да се наслађују плодовима труда свога кога уложише око васпитавања, када се надају видети у деци част и славу имена свога, — често, баш тада долазе до тог жалосног убеђења, да је сав труд њихов био узалудан, и да им њихова мила чеда показују, очекивању њиховом, сасвим противно васпитање. Гле, мисле они, ми се скоро по века трудисмо и употребисмо сву снагу, ничега не штедисмо, али нам труд не уроди онаквим плодом, какав имадосмо с правом желити да добијемо. Од куд та појава? Одговор је прост: највише отуда, што су деца научила све, само нису научила да буду послушна. Ако млада јабука није нривезана за мотку, ако бршљан није уз ограду засађен, по којој ће се пужати, то ни једно неће донети жељеног плода, ма да и из добре земље поничу. Исто то бива и при васпитању деце. Све способности, сва добра својства па и најбоље школско образовање не доноси човеку никакве користи, ако му не буде воља чувана и подкрепљавана подчињавањем другој вољи и ако не достигне такву чврстину односно савршенсгво, да може свагда не само тежити за добрим него га и радо чинити. Само је онај, ко се научио подчињавати, способан да врши тешка дела; а по том од неиослушног детега не можемо ни очекивати ништа добро. И тај преврат, о коме