Школски лист

— 188 —

говоримо, та распуштеност и Лабавост, која данашњим даном влада у животу, као и несталност врлинама и у испуњавању дужности, долази понајвише отуда, што се још у младости не пази строго, да дечија воља буде подчињена вољи родитеља и учитеља. Данас предају деци и младићима — истина — многа корисна знања, вежбају их у декламовању прекасних Фраза и правила мудрости, али при свем том заборављају на њихову вољу. А онај човек који нема добре воље, сасвим је несрећан. Ако хоћемо даље да проникнемо у то врло важно питање, — морамо се зауставити још код једне појаве. Запуштена воља понајвише не бива само рђава него и према страстима — врло слаба. Послушност чини вољу крепком и слободном. Ко испуњава најтеже дело, самообладање, и ко је научио своју вољу — то царство небесно у човеку —- подчињавати другој вољи, тај, само може да одржи победу над свима страстима и тај управо учини да страсти буду његовој вољи послушне односно подчињене. И тако се баш то подчињавање своје воље другој вољи, по праву може назвати — правим господством, слободом! А на против: непослушност вазда води к великој неслободи и духовном ропству. Оно васпитање које не сматра за важно да васпитанике приучи послушности а с тим уједно и к самообладању те победи злих склоности и жеља, под видом љубави и веће слободе, наноси им највећу штету. Тај несрећни превиђај какову важност има послушност, узрок је, да младићи, дајући маха својим рђавим склоностима и жељама, претворе исте у страсти и зле навике. Познато је да нема веће тираније, од оне коју врши страст која је достигла врхунац своје снаге, и да нема горег ропства него када се ко преда пороку до тога степена, да овај потпуно овлада њиме. т 1овек са таком „слободном вољом", ма био како образован и у наукама изврстан, ипак се може назвати јадним глупаком. Кад је наша душа страстно обузета са каквим предметом, или као што се каже, кад је очарана њиме, то ће за кратко време та страст до таквог степена да овлада над свима осталим душевним снагама, да ће њој самој све остале служити; и тада душа таквог несрећног човека, који готово и нема слободне воље, нема више власти да влада у свом сопственом дому. Свет се задовољава, ако лечник секцирајући труп самоубијце, констатује, да је радња мозга или других којих органа норемећена и да је то узрок тог жалосног и страшног чина. Сасвим оправдан узрок! Али шта је могло упли-