Школски лист

— 134 —

висати на душевне органе те да наступи та анормалија у душевном животу човечијем, ако не човечија воља? Свака је страст демон која мађички увлачи душу у дубине пропасти и зла; она човека погружава до иутене чувствености, користољубља, славољубља и других порока, који постају узроци самоубијства. Свако зна, да човек мора упасти у страст, ако се поводи за својом сопственом вољом; из свега до сада реченога јасно је, да је воља главних узрок свих оних ужасних посљедица које страсти за собом повлаче. Изопачена воља, не само да је зла, него је понајвише и слаба, и то тако слаба да поред ње постаје човек наказа, роб страсти. Из овога се може закључити, како је важна и велика дужност васпитања — да се од ране младости васпитаници привикавају послушности. Децу дакле треба привикавати подчињености ! Сваку непослушност треба казнити; а у таквом случају не треба ни мало Шп1о благости од потребне строгости попуштати. Уједно при ислеђивању својевољних дечијнх поступака нужна је велика предострожност, и по томе треба добро испитати узрок због кога то и то учињено а никако поступати напрасно и пристрасно. Десили се, да који од васпитаника маниФестује јавну непослушност, то васпитатељ треба да буде спокојан и да сачува ладнокрвност и разборитост! При кажњењу, у говору треба употребљавати благе и милостнве речи, тако да дете не дође до унилости т. ј. да не огугла страшне н горопаднс изразе. Наспитатељ има право да захтева, да се васпитаник с места окане непослушности, и ако му исти то не би хтео учинити, у крајњем случају, може захтевати да се такови грешник што пре из школе искључи. Јавна непослушност треба да се и јавно казни. Осим свега горе реченога ваља још и ове истине пред очима да имамо: 1. Добра воља у човеку бива често неприметна, као мала искра под великом гомилом пепела; али божанствена благодат може да ју одједном распири у огроман пламен, који ће целу душу да захвати, да кроз њу целу прође и да ју преобрази, да буде онакова, какова треба да је. Зато васпитатељ не треба да се једи и да бива нестрпељив, ако наилази и на погрешке, које он поред највећег труда није у стању с места уништити, него Божијом помоћу да трпељиво дела и да се нада добром успеху свога деловања. Колико грешника трпи Бог и неће да их уништи ! Тако исто и васпитатељ треба да подражава том божанском стрплењу, и да моли Свевишњега,