Школски лист

— 135 —

да му такво стрплеље даде, иначе ако то не буде чинио и најмања обвеза чиниће му се тешка, и несносна. 2. Ученост без добре воље, опасна је за човека. Као што учитељ поред највећег труда, не може да покаже успех са оним учеником који поред отличних способности неће да учи, тако и Бог не спасава онога човека, који се упорно противи спасењу. Човек је слаб да сам по себи чини добро, и да распозна потпуно што је добро а што зло. II тако ако хоћемо да друге васпитамо да буду послушни и добри то се морамо паштити да и сами тим врлинама будемо украшени; помоћу Божијом изнаћићемо срества, помоћу којих ћемо васпитати ученике правој мудрости, која је у животу потребна. Сама Божија благодат на коју треба да се обраћамо, помоћи ће нам, да љихову вољу подчинимо својој, по речима пророка Давида: „ја се уздам у Бога, Он ће ми покорити народ мој". 3. Врло је опасно запуштати добру вољу и не побуђивати ју на вршење врлина. Добра воља је драгоцена способност; али она може да узме и обратан правац, и тада човек сав долази у противност са самим собом, те може да дотера до таквог стања духовног ропства, да просто више нема сопствене воље. Често виђамо, како се људи одају обједењу, пијанству, користољубљу, сластољубљу и другим пороцима. Али исто тако виђамо често, да се исти коју због тих порока, и да би хтели да се опросте тих убитачних навика; али су разне страсти до тога степена овладале над њима, да им не само слаба, него и сама чврста воља мора да подлегне. Еако се често такви несрећни људи јадају, говорећи, да би се хтели оканути зла али не могу! 4. Као што је дете дужно да се покорава вољи својих родитеља и учитеља; тако исто дужан је одрасли човек, да се покорава законитој власти, да би тако подчињавајући се људском закону, научио се покоравати Божијем закону. Искуством је осведочено, да од непослушног детета ретко кад бива шта добро, и ничим није могуће човека већма казнити, него кад га оставимо на расположење његовој сопственој вољн; ничим се не може народу толико зла нанети него кад му одузме-мо власт која управља њиме. То потврђује историјско и свакидашње искуство. 5. Опасно је, ако ко предавши се својим неумереним жељама закључује у машти својој, да ма шта било ја ћу то и то учинити. Све кад би могли горе премештати са једног места на друго, и кад би са неколико хлебова могли хиљаде људи нахранити; па и