Школски лист

7

са човеком. Свуда у природи влада мудар и правидан божији закон. Што нрирода чини без знања, то човек ради са знањем. Што је Бог биљкама и животињама наредио да они по нагону раде, у томе је људима оставио слободну вољу, да могу чинити што за добро нађу, јер их је обдарио разумом. Чокот се не може претворити у трн, плодна воћка у врбу, а од јагњета не може постати курјак. Само човек који је најузвишеније и наЈнапредније земаљско биће, може да буде и оно, што није, може да буде нечовек. Погледајмо одојче на материним грудма, тело му је нежно, слабо и немоћно. Најмања промаја и најлакши потрес, може му уннштити скоро добивени живот. Оно не може устати и коракнути, не може се ничим помоћи. А новозадахнути дух још спава у том слабом и нејаком тслу, јер га не може употребити са својом слабом телесном снагом. Дух је ступио у то нежно тело као какав странац у свет који не може нишга појмити и разумети, те незна шта се збива око њега и у њему. Оно чује: материно умилно певање и тепање, очево нежно ласкање, песму успављиву, но оно то не разуме. Тако је одојче остављено својим родитељима да га они негују, одгајају и изображавају, да постане достојан носилац имена човечија. Васпитање је оно, што од несвеснога детета прави разумна човека, Оно је оно, што човека чини оним, што јесте. Дух, који у нејаком телу детета дрема, нити је наклоњен злу, нити добру. Он у клици својој садржи у том погледу неутралност. Но што је неразвијенији ум, у толико јаче су наклоности, нагони, тиме је ближи човек животињи. Тај је слаби створ врло изложен ниском животињском нагону и у томе би се усавршавао, кад би се сам себи оставио. Шта би било од таковог створа, када не би имао упутства и васпитања онаковог, као што би требало? Био би створ по облику налик човеку, али по унутрашњости и раду више сличан животињи. Не треба хвалити васпитање оних пређашњих времена, која су доносила лепа плода, нити кудити садашње, које многа зла рађа. Не! свако време има своје лепе и зле стране ; али то тек не може нико опорећи, да је пре било васпитање, много више у духу моралности и побожности. Прса су младежи била загрејана са побожношћу и моралом. Јели и сад тако ? Није! Сада је главно да се што више научи и зна, а да се и срце раззије, то је споредно.