Школски лист
слице, но кљукати децу оним Фразама, о кОЈИма они ни иоЈма још немају. Место тога ваља сама забавиља да му сазида неколико пута нолако, а за тим да га пусти сама нека зида и руши од воље; увиди ли он да није тако „тетина" нравила и дође к' њој с' молбом, да му још једанпут покаже, нека му жељу испуни; а чинећи то, ваља да га упозорава, на слагањс појединих саставних делова. Ако би које дете радећи тако и заспало, ваља да га забавиља однесе у ону другу, на то намењену дворану и тамо нека га остави да сиава; то ће му много више користи нанети, нежели оно кљукање силним бесмислицама, као што се данас у ве&иии забавишта чини. Ако су дечица при зидању ве)! изцрпили своју сгварајућу моћ, нека их запита „тетина," хоће ли да им што приповеда; одговори ће — • разуме се — одобравајући бити. Сад нека седне међу њих, и нека им. прича лепу, по величинн и садржају дечијој природи сходну приповетку и то, лагано но течно а без привидног одушевљења. Дотичну причу на захтевање деце, нека понови више пута, а за тим нека их осгави играти се. На једанпут приметиће, а један „малиша" играјући се говори поједине одсеке из приповедке; један од старијих пак, скупио њих неколико око себе, те имитирајући „тетину," прича овима чувену причу. Ја мислим, да је корист оваког начина учења много претежнија, нежели непосредно иснитивање наученога; а то за То, јер се до њега природним путем, а не дресуром долази, — желити би било пак, да се бар у забавишту природности држимо. Што се специално приповетке тиче, предмет не треба да јој је ма какав, а ни језик свакидашњи; већ гледе предмета да је поучна, а језик да јој је прост, али ипак примамљив. Због тога, ако забавиља нема тога дара, да оваку приповетку сама створи, нека је научи од ког чувенијег писца; а тиме ће, посејавши благородно семе у пријемљиву душу детињу, још много благороднији плод моћи очекивати једном о жетви. Гледе личности забавиље то имам приметити, мила особа ваља да је, нек није друго, до ли осетно огледало, које ће и најмањем детињем осмејку реФлекс давати. Нека има у себи оног нечега, што се изрећи не може, али помоћу чега ће у стању бити, љубав деце себи придобити. Премишљајући о овоме, до речене конзеквенције дођох; што ма да је противно позитивном раду данашњих забавишта код нас,