Школски лист

— 18 —

који хоће, нека му се не крати. Забавиља нека их, идући од једни до други, надзирапа, но упутства никаква да им не даје све дотле, док малиша нзцрпивши своју уобразиљу не дође к њој сам и запита, шта да се сад нгрл. Тада пак, ваља да им покаже нову игру; но не сувоиарним упутством, већ нека се и она сама с њима игра све дотле, док не види да пх већ може на само оставити. Ако је игра с песмом скопчана, не треба да је дечица засебно науче, већ играјући се с њима заједно нека им забавиља сама пева лагано и разговетно, а деца слушајући је брзо ће научити, јер стнхове врло брзо схваћају; кад види, да деца већ слободно за њом певају, нека их осганн саму не марећи чак ни за то, ако деца ред игре, или ти пак саму песму прениаче. Нека буде уверена, да ће то од већег утнцаја бити на дух њихов, нежели кад усљед њене поправке морају да крпаре. Сустанули се деца у игрању и немају више воље за то, већ јестн хоће, нока пх пусти јести после јела пак нека их заиита: хоћемо ли гледати слике? — на које ће једногласан одговор добити : да гледамо! Тада ваља забавнља да узме дотичну књигу и да покаже у њојзн ирву слику н. пр. коња; учинивши то, нека пусти децу гаму да своје примедбе о коњу тсажу. Ове ће — разуме се — различите битн; један ће реКи: гледај само како је леп! други пак: гледај како је црн! трећи: гледај како му је врат савијен! четвртн : ал' гледај како му је грива велика итд. Један од њих пак сиазивши другу слику, рећи ће: ал' гледај овде како јаши на коњу! други нак: ал' овде ево вуче кола нтд. разноврсне примедбе говорнће онн. Код ове иримедбе, једном већ нрестану, нека забавиља речено, са још неговореним заједно у лепој свези исприча о коњу све што се казати има. Но ово не треба да испитује децу као лекцију, већ кроз неко време нека им покаже опет ту исту слику и из примедаба које сада буду чннила дечица увериће се, да јој труд не беше узалудан. Ако је на пољу тако времо, да деца после горе реченог рада у двориште изаћи не могу, нека остану у дворани, где ће се једни играти какве собне нгре, други од масе правити шта хоће, а трећн пак помоћу коцака зидати кућу, тороњ или друго што. Особиту пажњу обраћам забавиљи код овог задњег посла на то, да дотичне коцке не буду ни знацима означене, а камо ли бројевима обележене; даље, нека не дресира ону дечицу да при зидању говоре: сад ћу узети једну коцку; на њу ћу метнути један ступац, а на ово пак један ваљак итд. — јер нема веће педагошке бесми-