Школски лист, 01. 01. 1895., стр. 29

НИКОЛЛ МИХШОВИТ1 члан угарске великашке куће, умировљени председник кр. табле, притежатељ ордена гвоздене круке другога степена, вирилни члан представништва сл. кр. града Сомбора, скупштинар црквене општине еомборске и кегдашњи први заслужени проФесор мађарског језика у србској учитељској школи Сомборској, 15. (27.) Фебруара 1895. године у 1 сахат ио поноћи, посде кратког и тешког боловања у 84-тој години живота свога у вечност се преселио. Тело врлоштованог отличног иокојника опојано је по обреду свете православне цргсве 16. (28.) Фебруара у 3 сахата по подне у храму св ђурђа, а затим на св. успенском гробљу сахрањено. Мир пепелу његовом!

НЕКРОЛОГ. "/■ Теодор Ћнежевић учитељ првога разреда у средсредњој школи србској у Бел. Кикинди 26. Јануара о. г. испустио је своју душу. У очи тога дана пред вече идући у свој виноград преко жељезнице пређе, али се оклизне и падне, а жељезничка локомотива га ухвати, ногу му скрха и одбаци га. Тако изломљена донесу га у болницу, где је при чистој свести пред изасланицима судским исказао, како се тај грозни случај догодио. Сутра дан у најве!шм мукама издане овај честити учитељ србски, који је 32 године у Вел. Кикинди учитељско звање, свагда у првом разреду, као узорити учитељ одправљао. Покојник је рођен 1844. године у Т. Кањижи, где му је отац парохом био. По свршетку 4. гимназијска разреда у Новом Саду, доведе отац њега и млађег му брата Михаила у Сомбор, и ту сврше обојица учитељску шкр.ту 1862. године с отличним успехом. Као млад оспособљен учитељ од 19 година изабран буде за учитеља у Вел. Кикинди, где је век свој провео уважен од својих суграђана и веома поштован са својих човечанских и учитељских врлина, и дочекао је да му је и син ђорђе у истом месту учитељем постао. Сарањен је уз велико саучешће у петак 27. Јануара. Бог да му душу прости!! ј Куампн ПуишК бивши учитељ ниже пучке школе у Малим Радинцима преминуо је 11. јануара. Бог му дао души у рају насеље!