Школски лист

- 44 —

ма колко ређали и набрајали врлине иокојникове, ми их овако укратко побројити неможемо. Оне се као сићушне звезде губе у магловитој даљини, које ће тек будућност иронаћн. Његове 'врлине беху као у земљи скривено благо, које се тек пронаћи и на видик изнети мора, да му се права вредност оценити може. Пресветли покојник господин Ника Михајловић рођен је 14. априла 1811. год. у С&мбору. Кад је свршио правне науке, постане 1831. год. адвокат а 1833. проФесор мађарског језика на сри. учит. школи у Сомбору. Годиие 1842. био је подбележник, год. 1848. варошки судац, 1849. градоначелник а 1850. судац среза Сомборског, 1854. посгане чланом земаљског суда у Темишвару, затим судијом апелационог суда, 1861. стављен је на расположење, но буде 1862. наименован за заступника великог жупана темишварског. 1863. постане саветником угарске, дворске канцеларије у Бечу, а 1867. великим жуианом бачким. Од год. 1865 — 67. био је сомборски посланик на угарском сабору, члан нрве делегације и кандидат за чувара круне св. Стевана у Будиму. Кад се год. 1869. организовала краљевска курија, као највиши суд у Угарској, буде пресветли покојник, Ника Михајловић као један од најбољих правннка у читавој овој краљевини Угарској, за председника сената кр. курије именован. 1883. постане подпредседником саме курије а 1884. председник краљевске табле. Год. 1887. ступи Ника Михајловић у мир, а Његово Величанство краљ, именује га вечитим чланом Угарског великашког дома. За велике услуге овој домовини учињене, и за дубоко познавање земал>ских закона и државо-правних наука, буде врли покојник као одличан, стручни научник, од његовог апос^олског величанства, краља Фрање ЈосиФа I. украшен орденом гвоздепе круне II. сгепена. Па сад, кад сам ти укратко изређао по најкрупније врлине и заслуге твоје за народ и државу, кад сам у једној маленој капи изнео живот твој, који би читаво море испунио множином рада, добротворних дела, доказа милосрђа, хришћанске и човечанске љубави твоје, дозволи непрежаљени велики покојниче наш, да се у име срп. учит. школе и проФесорског збора, с тобом опростим, чији си ти дичан члан био, златни лист у венцу старије проФесорске генерације. Ти полазиш путе незнане, путе недокучне. т 1иста и праведна душа твоја мирно оставља свет овај, на ком је само добра чинила. Трошно и смртно тело твоје преда ће се матери земљи. Тебе међу нами живим никад више бити неће. Али ће место тебе оотати оно,