Школски лист

— 34 —

И сами обичан разум доводи частољубље, или управо част, у блиски однос са самоосећањем и самосвешћу, тако, да се ти појмови често замењују један другим и ако они строго узевши имају сасвим различита значења. Частољубив човек (у ширем смислу речи частољубив) хоће да га други поштују, .јер осећа да је поштовања достојан, он хоће да свако мисли о њему онако како он сам о себи мисли, он хоће и тражи да свако призна е је он онакав за каквога сам себе држи. У човеку је урођена тежња за овим признањем, представа о признању том чини тако рећи саставни део наше самосвести, и без ње је самосвест непотпуна. Суштина части састоји се прво у проширеноме самоосећању: ја сам свестан да се о мени води рачуна, да постојим дакле и у овести других људи. Овај нагон за проширењем нашега ја не само да је сасвим природан, него је оправдан и са етичкога гледишта: човек има права, он је дужан да поштује сам себе. Признамо ли самопоштовање за етички императив, онда морамо признати као етички оправдан и нагвн за проширењем нашега ја, наше самосвести, Нама не може бити све једно шта свет мисли о нама: ко презре јавно мнење нема права да се шаца ако и њега јавно мнење презре, ако не води рачуна о њему. т 1аст као проширење наше свести може бити различита. Најнижи ступањ части јесте евест да се о нама води рачун или само да знају тек за нас, при чему још не долази у питање наша Фактичка лична вредност. Дете се нпр. радује ако га само неко пријатељски ослови, и што дотична личност заузима угледнији положај у друштву у толико дете сматра за већу што га је та личност пријатељски ословила. У овом погледу су многи људи целога свог века деца, и што је више таких људи тим лакше долазе до популарности они који ма у ком погледу нешто више сгоје од њих. Колико ћемо пута чути како се неко размеће својим разгранатим иознанстЂОМ , па још ако у кругу тих познаника имаде каквих звучних имена, е онда га просто не може човек поднети. Ну, од како је света и века било је увек таких људи код којих се частољубље састоји једино у оваком проширењу самоосећања; има таких људи и данас и биће их до свршетка века. Виши ступањ части не задовољава се већ таком пажњом, већ хоће да види у пажњи тој проширење сг,мосвести. Овде је један врло важан моменат.Код првог ступњачастољубља задовољавасечовек, као што смо видели, већ тиме што му се иризнпје његово ја као једна