Школски лист

празан говор а често и на педантерију. Обично су та брољава деца неспособна за добро и узвишено деловање. Ако тумачнмо деци све што год нм на ум дође и ако им говоримо о онаквим иредметима, о којима онн немају никаквог појма: то ће они постати обично површни у познавању свега, теће им та површност у касннјем животу многе незгоде и несреће нанети. Када би наша младеж пошла стопама оних људи, које познајемо као ћутљиве и ладнокрвно мислиће, искуствено би се уверили о истинитости мојих речи, да је испитивање и познавање самога себе врло важна чињеница при васпитању. Кад би мало већу пажњу обратили на оне жалосне посљедице до којих доноди клеветање и оговарање уверили би се, да једино приличи учитељу да говори и учи а ученицима да ћуте и да слушају. Не само да су св. оци препоручивали ћутљивост, него и сами незнабошци. Тако дакле ако смо ради, да привикнемо децу и младеж, да обра&ају пажњу на себе саме, на своју сопствену душу, што су и сами незнабошци за неопходно нужно сматрали; треба, да им забрањујемо о свачем говорити и о свачијим делима пресуђивати. Дивноје рекао Фенелон: „постарајте се о аостеиеном развитку младежи. Ко год се жури са развијањем, том прети опасност од сујете и неумерености; а те су опасности много важније, него рано сазрели плод, којим се врло радо хвали светско васпитање. Право васпитање дужно је само помагати природи, да се може развијати по својим законима. Не може све оно разумети дечак и девојчица што разуму одрасли; онн треба да знају оно штоје за њих и то нека им остане на свагда у душама њиховим. Не треба их привикивати многом говору; али на она честа питања њихова треба им давати јасан и опредељен одговор. Ако пак они размишљају о чему год што у суштини не разуму, треба их довести, да буду свесни свога незнања, и у то исто доба треба их опоменути, да је вазда боље, када што незнају или се о чему сумњају, да питају о томе старије, него да погрешно сами пресуђују." „Воскресное чтеше". Поербио: Ст. С. ИлкиЂ, учитељ.

НЕКРОЛОГ. /• Шарија ДимитријавиИка рођ. ИоштиГм учитељица у Врањеву умрла је после дугог боловања у 27. години својој 15. Марта о. г. Покојпица је свршила православну-српску учитељску школу