Школски лист

50 —

И ако су моралне поуке умесне на згодним местима, ипак је погрегано мишлење да су оне довољие па да васпитаник дође до онога познања. Као у свима момснтима васпитања тако ћемо и овде много више постићи ако постепено негујемо клицу, коју свако дете донесе собом од куће, тако, да дете и не осети ка чему се управо ради. У почетку ће ово неговање носити на себи више негативан карактер. Свакоме је тек познато да се код детета частољубље јавља у почетку у виду стидљивости. Ово још нејасно и несвесно осећање треба снажити и утврђнвати, уклањајући и нредупрећујући све што би могло повредити пристојност и моралност и жигошући свагсу нечастност и бруталност чим се она гдегод укаже детету. То природно устручавање од свега што је срамотно и неиристојно неће заћутити у детету, докле год оно видн да и сами старији његовн а особито васпитач, па био то отац или мати, или учитељ ноказују свагда негодовање према таким појавама. ()д велике је важносги већ н сам израз којим се лсказује то устручавање и негодовање. С тога се васпитач никада не сме заборавити. Ма колико да жестнна оправданога гњева његовог благотворно утиче, ипак се васпитач мора добро чувати да не прекорачи границе у изражавању гњева свог, да му се гњев не изметне у грдњу и псовку, која служи на срамоту како васпитанику тако и њему самоме. С овом негативном негом поноса, частољубља, моћи ће се у брзо удружити друга, више позитивна нега. И овде је пример васпитачев од неоцењиве вредности, јер стара је истина: „ иример је најбоље восаитно средстео. и Ко сам не полаже на част, ко се не жаца нечасне работе, не треба да се чуди ако и поверена му деца изгубе свако чуство за част. Ну, све нека је васпитач частан човек и у речн и у делу, у томе не лежи још довољна гаранција за правилан развитак поноса, частољубља код деце ; у толико мање, што част васпитачева, углед његов нема непосредно никаква посла са чашћу васпитаниковом и са тежњом, коју овај показује за ироширењем и утврђењем своје части, и ако је част, углед васпитачев основна погодба за успешно угицање његово на васпитаника. Становиште васнитачево у питању части, изражено у животу његовом, скривено је у његовој унутрашњости, и ма како да се оно огледа у његовом часном живљењу, никад се не исказује тако јасно да би једино оно било довољно за постизање смера, што га горе истакпусмо. Исто је случај н са нрнмерима из Историје и